IT kadrovi – potencijal srpske privrede

ИТ кадрови: Потенцијал српске привреде

Уто, мај 31, 2011

О образовању

Пред младима који би требало да одабиром школе или факултета одреде своју будућност, чини се, тежак је задатак у време када се у Србији барата цифром од 730 хиљада незапослених, када је просечна плата нешто виша од 30 хиљада динара, када се на запослење чека готово годинама.

Међутим, ако се погледа статистика Националне сужбе за запошљавање, која каже да је потражња за кадровима у области информационих технологија више него добра у односу на друге секторе у Србији и да се ИТ стручњаци врло брзо након завршеног школовања запошљавају у струци, њихова одлука можда и не мора да буде толико проблематична. Тренутно је тешко проценити колико се годишње у Србији школује ИТ кадрова.

Процењујемо да факултети и високе школе у Србији годишње уписују нешто више од 1000 будућих инжењера чија струка је, гледано уопштено, блиска информационим технологијама. Број оних који годишње дипломирају није нити трећина тога броја. То је веома мало, а посебно забрињава чињеница да значајан део стручњака непосредно по дипломирању напусти Србију. Бојимо се да не добијемо више од пар стотина инжењера профила информационих технологија у целој земљи за годину дана, каже о овој теми проф. др Валентин Кулето, директор Високе школе струковних студија за информационе технологије (ИТС).

Сарадња привреде и образовних институција често је постављано питање, а оцена стручњака је да је ниво сарадње тренутно недовољан. Разлога има доста, а проф. др Валентин Кулето као први наводи изолацију од једне деценије, чиме је неколико технолошких генерација у свим секторима прошло поред нас. Многе фабрике су изгубиле тржишта, кадрове, потребу за иновацијама и на крају и саме су постале љуштуре без садржаја.

Тек у последње време почела је размена идеја са развијеним светом, али и даље немамо довољно иновативних компанија. Даље, факултети су изгубили значајан број кадрова, број пројеката које наручује привреда смањен је. Иницијатива појединих компанија и неких школа сада је важнија него икада, јер амбијент сам по себи није најпогоднији за развој сарадње привреде и образовања. Комтрејд и ИТС представљају светао пример примерне одрживе и обострано корисне сарадње привреде и образовања, сматра Кулето.

Услови на факултетима који образују кадрове у области информационих технологија морају да прате светске трендове.

Генерално, факултети који се баве образовањем овог профила кадрова спадају у ред најопремљенијих и најорганизованијих школа у нашој земљи. То сваком ко жели да се бави образовањем инжењера ИТ поставља високе стандарде. Ми те стандарде подижемо на виши ниво, без лажне скромности, то је већ сада видљив допринос квалитету инжењерских студија у нашој земљи. Све школе ове врсте имају један циљ, ту нема места конкуренцији, суревњивости или маркетиншким порукама: некада смо били извозник образовања, сад смо извозник мозгова., нас то боли и желимо да вратимо добра стара времена, на модеран, ефиксан и квалитетан начин. Искуство у учењу на даљину може да нам пружи огромне предности у томе, наводи директор Високе школе струковних студија за информационе технологије, проф. др Валентин Кулето.

Већи број инжењера у Србији учинио би привредни живот динамичнијим. Лепота инжењерског посла и важност ИТ у склопу целе струке у томе је што пробија лед осталим струкама, сматра Кулето, што ствара посао и отвара радна места, што повлачи целе секторе за собом, што својом динамичношћу, брзином реакције на промене у окружењу и глобалним карактером свога укупног утицаја представљају шансу за целоживотну каријеру испуњену задовољством, осећајем корисности, опипљивим позитивним утицајем на свет око себе и веома мотивишућом зарадом.

Инжењери су креативни потенцијал привреде, а инжењерска радна места директно отварају нова радна места, јер нова решења, нови производи, нове технологије и нови софтвер повлаче за собом целу армију услужних и сервисних кадрова, радна места у одржавању, продаји, маркетингу и менаџменту.

Једна порука младим људима на почетку животног пута: можда звучи на први поглед парадоксално, али уписом инжењерских студија чините најбољи корак ка отварању нових радних места и смањењу незапослености. Себи, наравно, чините велику услугу за цео живот, поручује проф. др Валентин Кулето.

Advertisements
od Dragan Ilić Objavljeno u Vesti

IT kadrovi – potencijal srpske privrede

ИТ кадрови: Потенцијал српске привреде

Уто, мај 31, 2011

О образовању

Пред младима који би требало да одабиром школе или факултета одреде своју будућност, чини се, тежак је задатак у време када се у Србији барата цифром од 730 хиљада незапослених, када је просечна плата нешто виша од 30 хиљада динара, када се на запослење чека готово годинама.

Међутим, ако се погледа статистика Националне сужбе за запошљавање, која каже да је потражња за кадровима у области информационих технологија више него добра у односу на друге секторе у Србији и да се ИТ стручњаци врло брзо након завршеног школовања запошљавају у струци, њихова одлука можда и не мора да буде толико проблематична. Тренутно је тешко проценити колико се годишње у Србији школује ИТ кадрова.

Процењујемо да факултети и високе школе у Србији годишње уписују нешто више од 1000 будућих инжењера чија струка је, гледано уопштено, блиска информационим технологијама. Број оних који годишње дипломирају није нити трећина тога броја. То је веома мало, а посебно забрињава чињеница да значајан део стручњака непосредно по дипломирању напусти Србију. Бојимо се да не добијемо више од пар стотина инжењера профила информационих технологија у целој земљи за годину дана, каже о овој теми проф. др Валентин Кулето, директор Високе школе струковних студија за информационе технологије (ИТС).

Сарадња привреде и образовних институција често је постављано питање, а оцена стручњака је да је ниво сарадње тренутно недовољан. Разлога има доста, а проф. др Валентин Кулето као први наводи изолацију од једне деценије, чиме је неколико технолошких генерација у свим секторима прошло поред нас. Многе фабрике су изгубиле тржишта, кадрове, потребу за иновацијама и на крају и саме су постале љуштуре без садржаја.

Тек у последње време почела је размена идеја са развијеним светом, али и даље немамо довољно иновативних компанија. Даље, факултети су изгубили значајан број кадрова, број пројеката које наручује привреда смањен је. Иницијатива појединих компанија и неких школа сада је важнија него икада, јер амбијент сам по себи није најпогоднији за развој сарадње привреде и образовања. Комтрејд и ИТС представљају светао пример примерне одрживе и обострано корисне сарадње привреде и образовања, сматра Кулето.

Услови на факултетима који образују кадрове у области информационих технологија морају да прате светске трендове.

Генерално, факултети који се баве образовањем овог профила кадрова спадају у ред најопремљенијих и најорганизованијих школа у нашој земљи. То сваком ко жели да се бави образовањем инжењера ИТ поставља високе стандарде. Ми те стандарде подижемо на виши ниво, без лажне скромности, то је већ сада видљив допринос квалитету инжењерских студија у нашој земљи. Све школе ове врсте имају један циљ, ту нема места конкуренцији, суревњивости или маркетиншким порукама: некада смо били извозник образовања, сад смо извозник мозгова., нас то боли и желимо да вратимо добра стара времена, на модеран, ефиксан и квалитетан начин. Искуство у учењу на даљину може да нам пружи огромне предности у томе, наводи директор Високе школе струковних студија за информационе технологије, проф. др Валентин Кулето.

Већи број инжењера у Србији учинио би привредни живот динамичнијим. Лепота инжењерског посла и важност ИТ у склопу целе струке у томе је што пробија лед осталим струкама, сматра Кулето, што ствара посао и отвара радна места, што повлачи целе секторе за собом, што својом динамичношћу, брзином реакције на промене у окружењу и глобалним карактером свога укупног утицаја представљају шансу за целоживотну каријеру испуњену задовољством, осећајем корисности, опипљивим позитивним утицајем на свет око себе и веома мотивишућом зарадом.

Инжењери су креативни потенцијал привреде, а инжењерска радна места директно отварају нова радна места, јер нова решења, нови производи, нове технологије и нови софтвер повлаче за собом целу армију услужних и сервисних кадрова, радна места у одржавању, продаји, маркетингу и менаџменту.

Једна порука младим људима на почетку животног пута: можда звучи на први поглед парадоксално, али уписом инжењерских студија чините најбољи корак ка отварању нових радних места и смањењу незапослености. Себи, наравно, чините велику услугу за цео живот, поручује проф. др Валентин Кулето.

od Dragan Ilić Objavljeno u Vesti