Finska: Koliko smo daleko

Izvor: http://www.fbg.org.rs/finska-koliko-smo-daleko/

Advertisements
od Dragan Ilić Objavljeno u Vesti

Statistika: Za 10 godina jos 10000 prvaka manje

За 10 година још 10.000 првака мање

Нед, сеп 4, 2011

Вести, О образовању

Ове године у школске клупе село је око 9.000 мање првака у односу на 2000. годину, до сада их је уписано 76.800. И број новорођених драстично пада прошле године рођено је 10.000 мање беба у односу на почетак миленијума.

Ове податке не прати нимало оптимистична демографска прогноза број новорођених и ђака и даље ће падати у наредних десет до 15 година. То значи мање одељења, учионице са неколико ђака или затварање школа, посебно сеоских.

– У први разред кренула су деца рођена 2004. године. Већ наредне 2005. године рођено је 6.000 мање деце. То нам говори да ће број уписане деце у школе и даље падати, па ће тако, на пример, 2014. године бити још десет хиљада првака мање него што их је уписано ове школске године објашњава др Владимир Никитовић из Центра за демографска истраживања Института друштвених наука.

Овај тренд, према његовим речима, уз мале осцилације у бројкама, важиће до 2017.

– Према подацима виталне статистике за 2010. годину од укупно 4.706 насеља у централној Србији и Војводини у око 1.140 (24,2 одсто) насеља није рођено ниједно дете. У последњих неколико година број умрлих је већи од броја рођених за око 30.000 до 35.000 годишње, односно Србија сваке године изгуби у просеку по једну општину наглашава Гордана Бјелобрк, шеф одсека за демографију Републичког завода за статистику.

Само у периоду од 2002. до 2010. године због негативног природног прираштаја број становника Србије смањен је за око 280.000.

– Низак ниво наталитета условљен је и чињеницом да су и у Србији прихваћене савремене норме репродуктивног понашања женског становништва, које у просеку роди око два детета. Рађање већ дуги низ година не обезбеђује ни просто обнављање становништва наводи Бјелобрк.

od Dragan Ilić Objavljeno u Vesti

Elektonski dnevnik

У нашим школама
недеља, 04 септембар 2011
Учење путем интернета научна фантастика

Тек трећина основних и средњих школа има електронски дневник, да би родитељи у сваком моменту преко интернета могли да виде оцене и изостанке своје деце. Учење на даљину, које је постало пракса у развијеном свету, у Србији је још у домену научне фантастике.У Министарству просвете чак немају ни прецизне податке колико школа у Србији има електронски дневник, а процена фирми које се баве продајом ових софтвера је да се око трећина средњих и основних школа осавременила на овај начин. У том министарству кажу да су они дали препоруку да може да се користи електронски дневник, али су за финансирање школе морале да се сналазе саме. У помоћ су притекле локалне самоуправе, донатори, али и сами родитељи.

– Довољно је да родитељ има шифру и да у сваком моменту путем интернета може да види оцене свог детета и изостанке. Код нас је електронски дневник уведен пре две године захваљујући општини Врачар. Примећено је да се у школама које имају електронске дневнике успех ученика поправио, а и смањен је број изостанака – прича Дејан Станковић, директор ОШ Свети Сава.

У Медиа нету, фирми која се бави продајом софтвера за електронски дневник, кажу да је 650 школа у Србији увело електронски дневник, и то 80 средњих и 570 основних. Поједине локалне самоуправе попут Новог Сада, Кикинде и Смедерева финансирале су увођење електронског дневника у свим школама.

– Око 80 одсто родитеља оцене прати преко интернета, док 20 одсто, углавном из сеоских средина, путем СМС порука. За информисање путем СМС порука родитељ мора да пошаље упитну поруку која кошта 20 динара са ПДВ-ом – објашњава за Небојша Јовановић, власник Медиа нета, и додаје да инсталирање софтвера за електронски дневник кошта 1.000 евра.

Ове иновације у школама праћене су отпором наставника, посебно старије генерације. Негодују стално да им то представља додатни посао, нередовно уносе оцене, тако да се деси да родитељи за јединицу сазнају са месец дана закашњења. Ретко, али дешавало се и то да родитељи добијају СМС поруку са информацијама за погрешно дете.

Наравно, у Србији чак ни добре идеје не могу да се спроведу у дело а да нису праћене неким аферама. Тако су увођење електронског дневника појединци препознали као могућност за брзу зараду. То је у бројним мањим срединама довело до тога да се одустане од пројекта.

Није само контрола оцена и изостанака могућа преко интернета. Искуства су показала да деца данас школско градиво лакше савладају уз помоћ рачунара.

– Наша колегиница из филозофије ставила је све лекције из свог предмета на школски сајт. Били смо затечени када смо на крају школске године видели да се број слабих оцена из овог предмета преполовио – каже Драган Кнежевић из Средње техничке школе Раде Кончар, који је иначе за своју школу развио посебан програм електронског дневника, а средства за пројекат су стигла од ЕУ.

За сада је учење на даљину могуће само у приватним школама. Једна од првих која је својим ученицима понудила и ову могућност је гимназија Метрополитан.

– Онлајн учење намењено је професионалним спортистима, музичарима, особама с инвалидитетом. Добијају лозинку за приступ путем интернета, а наставници каче на сајт буквално све што се предаје на часу, домаће задатке, додатну литературу, а имају могућност и сталних консултација. Једино на полагање испита морају да дођу у школу, јер закон не дозвољава полагање на даљину – каже Вања Лучић из гимназије Метрополитан.
Деца на аустралијским фармама уче онлајн
Учење на даљину одавно је постала пракса у развијеном свету. У Аустралији, рецимо, деца која живе на фармама имају могућност да путем интернета добију све лекције које су тог дана обрађиване на часу, добију домаћи задатак, а за све нејасноће директно комуницирају са наставником. У Србији има 182 истурена одељења са једним до пет ученика, а деца која живе у планинским селима пешаче километрима до прве школе. Овакав начин образовања можда би могао бити једно од решења за њих. Не треба заборавити ни децу с инвалидитетом, која због ограничења у кретању махом одустају од школовања.
– За сада немамо могућности учења на даљину, јер сви делови Србије немају интернет. Са Министарством за телекомуникације пре неколико година започели смо причу да се већи центри повежу оптичким кабловима. За бежични интернет требају нам добри предајници, што ми данас немамо – поручују из Министарства просвете.

Славица Р. Тувић

od Dragan Ilić Objavljeno u Vesti

Hrvatska: Tableti umesto dnevnika

Хрватска
недеља, 04 септембар 2011
Таблети уместо школских дневника

Хрватска ће таблетима заменити традиционалне школске дневнике.Апликацију E-именик развио је хрватски CARNет, а прве школе добиће таблет дневнике већ ове јесени. Пожешка гимназија, Задарска медицинска школа и 15. гимназија у Загребу биће прве које ће искусити предности оваквог начина вођења евиденције о ученицима, , а најкасније две до три године по завршетку пројекта, E-именик биће уведен у све средње школе. Ученици кажу да ће их овакав транспарентнији начин евиденције вероватно натерати да више уче. Што се уређаја на којима ће апликација радити тиче, одлучено је да то буде Motorola Xoom.

InfoUSPRS

od Dragan Ilić Objavljeno u Vesti