KGS: Pismo NPS-u

извор: Форум београдских гимназија, Конференција гимназија Србије

Национални просветни савет РС

Председница: др Десанка Радуновић

Поштована,

Као што Вам је познато, иницијативу за оснивање Конференције гимназија Србије (КГС) покренуо је Форум београдских гимназија, са циљем да се професори гимназије укључе у расправу о предстојећим променама у гимназијама. Част нам је што сте и Ви присуствовали оснивању КГС и тиме допринели важности тог догађаја у нашем образовању.

Као први корак ка укључењу професора гимназија у предстојеће промене, КГС је прошле школске године спровела велику анкету у гимназијама Србије на тему: ,,Какву гимназију хоћемо?’’ У анкети је учествовало 1153 професора, или око 25% професора који раде у гимназијама. Спровођењем ове анкете показали смо да се може (ако се хоће) спровести јавна расправа у најширем смислу, како у форми анкете, тако и у форми дискусије, форума, гласања, класичне јавне расправе и сл. О резултатима анкете смо обавестили и НПС, 4. јануара 2011.

У суботу, 24.09.2011. године у Првој београдској гимназији одржана је четврта Конференција гимназија Србије. После детаљне дискусије о предложеним изменама програма за гимназију закључено је да се КГС у начелу не слаже са предложеним иновираним програмом, који је само привидна преправка досадашњег наставног плана и програма, док ми тражимо суштинске промене које ће омогућити праву реформу, као и учешће гимназијских професора у тој реформи.

Ово неслагање КГС са предложеним променама је последица наше искрене намере да допринесемо да предстојећа реформа гимназије буде што је могуће боља и да не дозволимо импровизације и грешке које најпре можемо уочити ми који предајемо у гимназијама. У складу са тим, КГС има искрену жељу да буде сарадник НПС и ЗУОВ на заједничком послу.

КГС је донела следеће виђење предстојећих промена у гимназијама:

1. Да НПС прво усвоји стратегију образовања Србије, па на основу ње усвоји стандарде постигнућа ученика гимназија, који би били основа за израду реформисаних планова;

Да се обезбеде средства за реформу пре њеног извођења;
Да се на основу претходно усвојених стандарда постигнућа ученика и ставова факултета уведе екстерна матура која би омогућавала директан упис на факултете;
Да се, у складу са стандардима постигнућа ученика, локалној самоуправи, школама и наставницима омогући већа аутономија у планирању и извођењу наставе;
Да чланови КГС-а буду увршћени у комисије НПС-а и ЗУОВ-а за иновирање програма, као представници КГС-а;
Да се у гимназијама благовремено организују јавне расправе о било ком будућем предлогу реформе гимназије. КГС је спремна да учествује у организацији јавних расправа.

Унапред хвала!

За КГС: Миодраг Сокић,

професор гимназије

Прилог: најзначајнија запажања:

На седници КГС разматрани су предложени наставни планови по наставним предметима. Сматрамо да је потребно да нагласимо неколико ставова:

У поступку измена наставних планова требало би посебно размотрити и стварно стање како би се системски поправили негативни трендови у функционалном знању и вештинама ученика који су све бројнији. Као примере наводимо само неколико:

изражавање, познавање и коришћење основног писма, који све више настају као последица потпуно погрешног приступа у коришћењу савремених технологија а посебно друштвених мрежа; сматрамо да постоји реална потреба да у гимназијском образовању треба одвојити српски језик од књижевности, прецизније посебно треба проучавати правопис, историју језика, фонетику, морфологију и синтаксу, а посебно обрађивати књижевна дела најзначајних писаца
проблеми у области ИТ су све већи јер не постоје права системска решења и стандарди, информатичка писменост друштва је на веома ниском нивоу у односу на све остале земње у окружењу што као директну последицу има низ негативних трендова у многим другим областима
потребно је тежити већој заступљености кабинетске наставе, пре свега у наставним предметима природних наука али и у страним језицима
наставницима треба омогућити знатно већи степен слободе у креирању наставних планова и тако би ученици били заинтересованији за ове предмете.

КГС, 2011-09-25

Advertisements

PC Press: 15 miliona tablet racunara za dake u Turskoj

od Dragan Ilić Objavljeno u Vesti

PROMOCIJA „W – TECH“ PROJEKTA

PROMOCIJA „W – TECH“ PROJEKTA

23. septembar

PKS i Institut Goa, u saradnji sa Delegacijom Evropske unije u Republici Srbiji, organizovali su promociju projekta „W-Tech“ – Centar za inovacije i transfer tehnologija u zavarivanju, nauci o materijalima i primeni inenjerskih softvera

Projekat je finansiran bespovratnim sredstvima Evropske Unije kroz Regionalni socio – ekonomski razvojni program 2 (RSEDP 2), koji je započeo 18. januara ove godine i trajaće 24 meseca, a vrednost projekta je 755 000 evra.Cilj je da doprinese unapređenju pretpostavki za odriv ekonomski rast i razvoj ljudskih resursa u regionima sa najvećom koncentracijom proizvodnje i industrijskim inenjeringom u Srbiji, posebno u Braničevskom i Podunavskom okrugu, centralnoj Srbiji i junom Banatu.

Vidosava Dagić, potpredsednica PKS je naglasila da se samo boljom povezanoću industrije, nauke, naučno istraivačkih institucija i javnog sektora moemo vratiti na put ponovne industrijalizacije Srbije, to će kao krajnji rezultat imati i povećanje broja radnih mesta u Srbiji. Prema njenim rečima, cilj projekta je da se kroz obrazovanje, sticanje novih znanja i vetina i transfer tehnologija doprinese razvoju industrije u Srbiji, kao najvanijeg sektora privrede. Neophodno je znati da 95 odsto naeg izvoza dolazi iz prerađivačke industrije, naglasila je potpredsednica PKS i ukazala da zbog toga pred Srbijom kao izazov stoji proces ponovne industrijalizacije, a neophodni preduslovi za to su unapređenje poslovnog ambijenta, razvoj infrastrukture, inovacije i transfer tehnologija i novih znanja. Srbija se već opredelila ka kreiranju ekonomije zasnovane na znanju i formiranje inovacione proizvodnje, ali pored institucionalne potrebna je i finansijska podrka i bolja međusektorska koordinacija između industrije, nauke i javnog sektora. Nove tehnologije i nova znanja, kao pokretači promena u privredi, presudni su i za uspean proces evropskih ekonomskih i tehnolokih integracija. Vidosava Dagić je zaključila da će rezultati ovog projekta doprineti uključivanju tehnolokih potencijala u reavanje konkretnih problema i omogućiti direktan uticaj znanja na bri razvoj industrije.

Dravni sekretar Ministarstva prosvete i nauke, dr Radivoje Mitrović, pozvao je 84 fakulteta i 60 instituta, naučno – istraivačke institucije, kao i predstavnike privrede da konkuriu za sredstva u okviru Sedmog okvirnog programa za istraivanje i tehnoloki razvoj EU (FP7). Prema njegovim rečima, u Srbiji se godinje u visoko obrazovanje ulae 210 miliona evra, a u nauku dodatnih 90 miliona i ta sredstva nisu dovoljna, ali su imajući u vidu stanje privrede – solidna. On je istakao da je udesetostručen broj radova srpskih naučnika i istraivača koji su objavljeni u najprestinijim svetskim časopisima i zahvaljujući tome Srbija je postala „zvezda u usponu“, ali je broj naih objavljenih patenata i dalje veoma mali.

Ministar savetnik i ef sektora u Delegaciji EU u Srbiji, Endrju Hedej, naveo je da će kroz ovaj projekat biti renovirano oko 860 kvadratnih metara laboratorija u institutu, biće poboljana energetska efikasnost, nabavljena oprema za tri nove tehnike zavarivanja, četiri nova programa za industrijski inenjering i biće obučeno oko 20 instruktora za zavarivanje. Krajnji korisnici projekta biće kompanije irom Srbije, posebno one koje se bave proizvodnjom tekih maina, metalnih konstrukcija, transportom, kompanije iz oblasti infrastrukture. Kroz projekte kao to je ovaj, biće omogućeno budućim generacijama inenjera da upoznaju nove tehnologije i alate i prenesu ih na iru mreu eksperata, podvukao je Endrju Hedej.

DrMarina Kutin, direktor Instituta Goa, govoreći o rezultatima projekta rekla je da će Centar raditi u okviru Instituta Goa u Smederevskoj Palanci i kolovaće menadere za inovacije, inenjere za korićenje različitih inenjerskih softvera, inenjere za zavarivanje, zavarivače za nove postupke zavarivanja, odnosno kolovaće stručnjake za metalsku industriju

od Dragan Ilić Objavljeno u Vesti

ZUOV: Reforma gimnazije – Gordana Mijatović

izvor: http://youtube.com/w/?v=y67FYtIL3nE&feature=related