Odlazak izumitelja e-knjiga

In Memoriam: Michael Hart

Одлазак изумитеља е-књига

gadgeterija.net

Prije nekoliko dana, u 64. godini ivota, umro je Michael Hart, čovjek za kojeg danas moe reći da je izmislio elektroničke knjige, a u povijesti svijeta ostat će zauvijek zapamćen kao utemeljitelj Projekta Gutenberg organizacije koja se već četiri desetljeća bavi digitalizacijom i objavom besplatnih knjiga na internetu

Većinu prvih knjiga, oko stotinu naslova, Michael Hart upisao je sam, a počeo je davne 1971. godine dok je jo studirao na Sveučilitu Illinois, u Sjedinjenim Američkim Dravama. Prvi tekst kojeg je digitalizirao bila je američka Deklaracija o nezavisnosti. Taj dokument u inačici Projekta Gutenberg pisan je velikim slovima zbog toga to ju je Hart upisao putem teleprinterske tipkovnice koja nije mogla pisati mala slova. Nakon toga, upisao je američku Povelju o pravima, a zatim je uslijedila Biblija, pa djela Willama Shakepsearea, Alisa u zemlji čudesa, Petar Pan, itd.

Ideja koja je Michaela Harta u svemu tome vodila bila je ideja gradnje svjetske digitalne knjinice sa to vie naslova koja bi bila dostupna besplatno i ba svima. Mi radimo za običnog čovjeka, a ne za profesore niti za korporacije koje s knjigama ele napraviti ono to su napravili s glazbom ele na tome zarađivati nakon to se ona pokazala uspjenom, izjavio je Michael Hart svojedobno.

ZATO JE VAAN PROJEKAT GUTENBERG:U novinama ćete često pročitati usporedbu koja kae kako je prije pedeset godina litra benzina stajala (preračunato) dvije kune, a danas stoji osam kuna, to je četiri puta (400 %) vie. No, cijena knjige u mekom uvezu prije pedeset godina iznosila je (opet preračunato) oko pet kuna, a sad je takvu knjigu nemoguće kupiti po cijeni manjoj od pedeset kuna, to je deset puta (1000%) vie. Taj drugi podatak nećete ba lako naći u novinama, a niti bilo gdje drugdje. Drugim riječima, ljudi koji vole čitati knjige rtve su povećanja cijene koje je dvostruko veće od povećanja cijena koje su proivjeli, primjerice, vozači automobila. O porastu cijene benzina moete u vijestima sluati i čitati najmanje jednom tjedno, a o rastu cijena knjige, tak tu i tamo, kad je neki veći sajam.

U početku, Projekt Gutenberg bio je isključivo njegov privatni projekt, a dugo vremena bio je i bitno ograničen tehnologijama unosa i pohrane tekstova. Desetljećima je to ilo vrlo sporo od 1971. do 1989. Michael Hart je uspio digitalizirati samo deset knjiga.

O čemu je tu zapravo riječ predočit ćemo vam podatkom koji kae kako unos jedne knjige, dakle, njeno skeniranje, pretvaranje u ASCII tekst, ispravljanje pogreaka, formatiranje i unos u bazu podataka zahtjeva prosječno pedeset radnih sati ili jedan tjedan paljivog rada.

Međutim, rastom kapaciteta tvrdih diskova te pojavom osobnih računala početkom osamdesetih godina prolog stoljeća i postupnim irenjem interneta početkom 1990-ih godina, stvari se bitno mijenjaju. Do 1997. u toj biblioteci elektroničkih tekstova bilo je tisuću knjiga, deset tisuća bilo je 2003. (kad je objavljen i prvi Best of Gutenberg CD sa 600 izabranih naslova). Danas ih je nekoliko stotina tisuća. Cilj koje Michael Hart sebi postavio i koji će morati ostvariti njegovi nasljednici je milijun digitaliziranih knjiga na Projektu Gutenberg do 2015.

Do svoje smrti, 6. rujna ove godine, Michael S. Hart je uz Project Gutenberg radio kao profesor kolegija o elektroničkom tekstu na Sveučilitu Bendictine te gostujući predavač na Sveučilitu Carnegie Mellon. Uz to, ustro se borio za izmjenu zakona o autorskim pravima.

Kad sam razmiljao o imenu traio sam neto to će najbolje opisati promjenu koju će izvesti elektroničke knjige. E-knjige će promijeniti pismenost i obrazovanje na sličan način kao to je to učinio Gutenbergov tiskarski stroj smanjivi dotadanju cijenu knjiga za 400-ti dio njihove dotadanje cijene. Razmiljao sam da sve to nazovem i Project Alexandria, prema najvećoj knjinici Staroga vijeka, no ipak sam se na kraju odlučio za Gutenberga, jer mi ne skupljamo, već proizvodimo elektroničke knjige, govorio je Michael Hart.

Advertisements
od Dragan Ilić Objavljeno u Vesti

Google slavi 13. rodjendan

извор: Гугл

СРЕЋНО!

Гугл слави 13. рођендан

На данашњи дан пре 13 година Сергеј Брин и Лари Пејџ покренули су компанију под називом Google Inc. Све остало је историја. Са чеком од 100.000 долара добијеног од инвеститора, Google је за 13 година израстао у једну од највећих интернет компанија на свету.

Пејџ и Брин су се упознали на Станфорду 1995. године и недуго затим пожелели да покрену претраживач под називом BackRub у јануару, 1996. Име су ипак променили у Google. Само име Гугл потиче од математичког израза googol који представља број 1 са 100 нула, а наводно постоји и друга прича која каже да је инвеститор на чеку написао погрешно име Google.

Данас Google има преко 28.000 запослених широм света и милијарде долара зарађује од својих сервиса од којих су најпопуларнији Googleovi огласи.

Тринаест година након почетка рада, компанија Google је суочена са све оштријим законима и све већом конкуренцијом коју чини друштвена мрежа Facebook. Компанија „Google Inc.“ је постала доминантна сила на интернету.

„Google је у позицији да одређује ко ће успети на интернету, а ко не“, рекао је републикански сенатор Мајк Ли.

Домен Google.com је регистрован 15. септембра, али компанија званично слави рођендан 27. септембра. Како то и приличи, Google рођендан обележава и на својим почетним страницама

Данашњи „Google Doodle“ приказује торту са 13 свећа и три капе на појединим словима логотипа. На столу на коме се налази торта, налазе се и три запакована поклона. Претпоставља се да баш те три капе и три поклона припадају главним људима компаније Гоогле: Брину, Пејџу и Ерику Шмиту.

od Dragan Ilić Objavljeno u Vesti

PKS: Poziv na okrugli sto u Novom Sadu

Vojvođanski IKT klasterVojvođanskih brigada 2821000 Novi Sad

www.vojvodinaictcluster.org

PKS: Budućnost IT industrije u Srbiji, Novi Sad, 04.10.2011.

Poštovani,

U prilogu se nalazi pozivno pismo za okrugli sto u Novom Sadu.

Molim Vas da ovo pozivno pismo distribuirate na adrese onih, za koje smatrate da bi svojim učešćem dali doprinos ovoj značajnoj temi. Nadam se da ćemo se videti u Novom Sadu.

Unapred hvala,

Dragan Ilić,

PDIS

Poziv_okrugli_sto_NS2.pdf

od Dragan Ilić Objavljeno u Vesti

Vesti: Azuriran Google+ za iOS podrzava Hangout, Huddle postao Messenger

od Dragan Ilić Objavljeno u Vesti