Odbor za standardizaciju srpskog jezika

Одбор за стандардизацију српског језика
НОРМА ЗА ДЕВЕТ КОМИСИЈА

Измењено и допуњено издање Правописа српскога језика Матице српске (2010) не захтева неку нову препоруку или одобрење и примењиваће се у школској пракси од првог септембра 2011. године

Одбор за стандардизацију српског језика, после краћег застоја у раду, недавно је одржао своју 13. и 14. седницу у Институту за српски језик САНУ. Одбор чине врсни српски лингвисти и представници трију академија наука и ум(ј)етности (САНУ, ЦАНУ и АНУРС), осам универзитета с катедрама за српски језик (у Бањој Луци, Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Подгорици, Косовској Митровици раније Приштини и Српском сада Источном Сарајеву), као и три водеће и у свом српском свету јединствене научне и културне установе: Матице српске, Српске књижевне задруге и већ наведеног Института.
Стандардолошки рад и нормирање српског језика организује се у девет комисија за поједина подручја (српскога) језичког стандарда. Циљеви Одбора вишеструки су и дугорочни. Они се не тичу само крупних питања српског језичког стандарда, његове слојевитости и поливалентности, већ и ситнијих језикословних питања која намећу језички и друштвених развој и комуникацијске потребе људи.
Током минулих тринаест година под окриљем Одбора урађени су капитални пројекти из више језичких области описа и стандардизације српскога језика. Све су то прилози граматици српскога језика и настојања да се добију описи засновани на модерним нормативистичким принципима. У области лексикологије и лексикографије Мирослав Николић, члан Одбора, приредио је Обратни речник српскога језика (2000), најобимнији одостражњи или инверзни речник у целокупном словенском свету, а редактор је и дуже време чеканог једнотомног Речника српскога језика, ауторског дела више сарадника, док је Рајна Драгичевић, члан комисије Одбора, аутор Лексикологије српског језика (оба наслова из 2007).
Академик Иван Клајн, актуелни председник Одбора, аутор је две књиге творбе речи у савременом српском језику префиксација и композиција суфиксација и конверзија (2002. и 2003), које представљају значајан помак у односу на претходне радове у тој области. Под руководством Предрага Пипера и сарадника, а у редакцији академика Милке Ивић, објављена је књига Синтакса савременога српског језика, први део проста реченица (2005). Овај низ обогаћен је још једним прилогом Драгољуб Петровић, члан Одбора, и Снежана Гудурић, професор Филозофског факултета, аутори су Фонологије српскога језика (2010).
Ускоро очекују се и друга дела како би био комплетиран списак прилога граматици српскога језика: друга књига Синтаксе…, Нормативна граматика и Морфологија. У Програму рада Одбора од капиталних пројеката непокривен је остао само пројекат израде акценатског речника, а било је предлога да до његове појаве замена буде Правописни речник (2010), који је остао неакцентован јер би то повећало обим приручника. Најзапаженији послови у којима је Одбор имао значајно учешће били су у области правописног пројекта, што је најстарији, најзначајнији и најобимнији пројекат у области српске лингвистикe и културе, започет још далеке 1989. године, а последња редакција измена и допуна урађена је 2010. године. Тај пројекат има три дела: лингвистичко и универзитетско издање, издање намењено школама и издање за општу употребу. Увођење Правописа српскога језика Матице српске у администрацију, школе, културне и јавне институције претходио је научно-стручни скуп (1997), препорука Министарстава просвете и културе, и осмишљен програм припреме посебно када је реч о школама, о чему сведочи и зборник прилог К новој писмености (1998).
Као шире културно, културолошко, национално и државно питање, разрешење садашњег стања двоазбучја у српском језику, не може се решити простим укидањем једног од писама (латинице). Одбор је у више наврата дао препоруке да се у школској употреби писма не треба више придржавати начела равноправности двају писама (ћирилице и латинице). Посебно је то непотребно када је реч о завршном и матурском испиту, односно званичном (службеном) документу, а друга се питања употребе писма могу решити доношењем закона о језику и затим договором лингвиста и државе. Измењена и допуњена верзија Правописа српскога језика Матице српске (2010), сходно свему напред изнетом, не захтева неку нову препоруку или одобрење за увођење у институције па ће се примењивати у школској пракси од првог септембра 2011. године. Реч је о континуитету који омогућава институцијама да оне јавно и саме стану уз то измењено и допуњено издање већ одобреног Правописа… наглашава се у саопштењу Одбора и представника његових оснивача са наведених седница, који овде преносимо у мало краћем облику.
У стандардолошком раду и нормирању српскога језика ништа се не укида, забрањује или прогања, било да је то изговорена, штампана или у електронском облику створена реч. Одбор доноси препоруке, саопштења, мишљења, закључке, што је именовано као одлука, настала споразумевањем стручњака на професионалним, лингвистичким и социолингвистичким аргументима.
Резултати те делатности сабрани су у књизи Српски језик у нормативном огледалу 50 одлука (2006), коју су приредили Бранислав Брборић, секретар Одбора, Јован Вуксановић и Радојко Грчевић, секретари комисија Одбора, чија имена су у вези с припремом Картотеке језичких недоумица (1999). Сведочанство о раду Одбора су и сакупљена документа списи, којих је закључно с 2008. годином објављено 10 свезака, а саопштење се завршава питањима проблема о изворима финансирања, организационим и административним пословима, јер тај студиозни и одговоран научно-стручни рад не може опстати на ентузијазму, па се стога за помоћ треба обаратити и дијаспори и добротворима.
Међу већином чланова Одбора једно је сасвим рашчишћено: учење језика и књижевности у основној и средњој школи треба раздвојити јер ће језик и даље остати у подређеном положају.
Димитрије Стефановић

АНТРФИЛЕ:
ИЗМЕЊЕН И ДОПУЊЕН ПРАВОПИС

Редакторска група, у саставу Мато Пижурица (главни редактор), Милорад Дешић, Бранислав Остојић и Живојин Станојчић, приредила је измењено и допуњено издање Правописа српскога језика Матице српске из 1993. године (и у поновљеним издањима 1994. и 2002), чији је главни аутор био Митар Пешикан, уз сарадњу са Јованом Јерковићем и Матом Пижурицом. Рецензенти првог издања били су Павле Ивић и Иван Клајн, а измењеног и допуњеног Иван Клајн и Драго Ћупић. Самостални Правопис… (са поновљеним издањима 1994. и 2002) имао је два деривата школско издање и приручник за школе (све ове верзије имале су више екавских и ијекавских издања), а издање 2010. године појавило се у екавској верзији (ијекавска је у припреми).
Као пројекат Матице српске, а у организацији Одбора за стандардизацију српског језика, актуелни Правопис… Матице српске је (1) прекомпонован (у редоследу поглавља вратио се белићевској традицији), (2) изостављени су прилози који спадају у правописну проблематику, (3) текст је скраћен, темељно прерађен и престилизован, (4) ослобођен је позивања на Правопис српскохрватскога језика двеју матица из 1960. године и свих релација према хрватској стандардизацији (нису, наравно, увођене релације према новим језицима), (5) уведене су ограничене новине у скоро свим поглављима, али углавном само у детаљима у којим је пракса демантовала важећа правила, (6) лишен је сувишних ужеправописних двојстава, (7) написан је готово нов текст о интерпункцији, потпунији и инструктивнији, а одељак о транскрипцији допуњен скандинавским језицима, замењен је текст о писању имена из енглеског језика, а ретуширан је и проширен део о француском и незнатно о словенским језицима, (8) речник уз правопис је допуњен и то, пре свега, пописом примена правописних правила актуелном грађом, (9) уведено је знатно више инструктивних детаља и илустрација којима се подржава разноврснија функционална писменост, (10) у складу с нашом традицијом, ново издање је сачувало, донекле и даље развило, улогу правописа као приручног језичког саветника итд.

Извор: http://www.prosvetni-pregled.rs/list_detalji.php?id=653

Advertisements
od Dragan Ilić Objavljeno u Vesti

Promocija projekta Profesionalna orjentacija

Промоција пројекта Професионална оријентација
ИЗБОР ЗАНИМАЊА НАЈВАЖНИЈА ОДЛУКА

Ученици завршних разреда основних школа и млади у Србији добијаће убудуће систематску и стручну помоћ која би требало да им омогући да лакше и промишљеније бирају будуће занимање или планирају каријеру у складу са сопственим интересовањима, амбицијом и потребама тржишта рада. Са овом идејом је и започела реализација пројекта Професионална оријентација који је званично промовисан 9. јуна, уз најаву да ће бити спроведен на нивоу основношколског система кроз увођење професионалне оријентације као програма у школе и на нивоу ваншколског система преко локалних канцеларија за младе.
Овим пројектом – који Министарство просвете и науке спроводи у сарадњи са Министарством омладине и спорта и немачким партнером, Друштвом за међународну сарадњу – дата је подршка успостављању система професионалног усмеравања младих у Србији, у складу са системским Законом, Националном стратегијом за младе и Стратегијом каријерног вођења и саветовања.
За министра просвете и науке др Жарка Обрадовића овај пројекат је веома значајан јер доприноси подстицању и оспособљавању ученика за адекватно доношење одлука у вези са избором занимања. Према његовим речима, пројектом професионалне оријентације поспешује се развијање самосталности и одговорности младих људи за властите одлуке и изборе.
На крају обавезног образовања сви ученици се налазе пред важном животном одлуком, шта даље, коју средњу школу уписати? Избор будуће школе, за већину је избор будућег занимања. Међутим, модерни услови све више утичу да се са избором школе и професије ученици не сусрећу само једном рекао је ресорни министар, уз опаску да нове генерације треба да буду способне и спремне да самостално и адекватно доносе одлуке када бирају занимања у различитим периодима свог живота. То намеће потребу да концепција професионалне оријентације постане саставна активност целокупног образовно-васпитног процеса.
Каријера данас постаје флексибилнија и промењљивија и зависи од спремности и способности, знања, вештина сваког запосленог појединца. Тако да одговорност за каријеру запосленог не сноси само послодавац, већ и сам запослени напоменуо је ресорни министар.
Ивана Ковачевић, државна секретарка у Министарству омладине и спорта, рекла је да млади у Србији препознају светске трендове. Према њеним речима, најновијом стратегијом ЕУ инсистира се на већем улагању и оснаживању младих. Такође, управо због брзих промена у свету рада и најновија истраживања показују да млади знају шта је за њих важно и да су свесни тих промена, па желе обуке за предузетништво, писање ПС-ија, обуке за писање пројеката и различите тренинге који се односе на тимски рад.
Волфганг Мас, амбасадор Савезне Републике Немачке у Србији, уверен је да је избор занимања једна од најважнијих одлука коју доносимо и одлука која има највећих последица на наш живот. Велика дилема је што ову одлуку морамо да донесемо у годинама када смо тинејџери и нисмо толико свесни својих способности и склоности јер немамо толико сазнања о потребама и захтевима тржишта рада коментарисао је Мас, уз напомену да овим пројектом могу да се обезбеде алати и подршка како да се одлука о избору занимања донесе на основу анализе снага, личних интересовања и актуелних информација на тржишту рада.
Амбасадор СРН у Србији истиче да је јако важно што је централни део професионалне оријентације пракса у предузећима, јер тестирање у реалности може да спречи велике последице погрешних одлука.
Овај пројекат, сматра Мас, даје и велики допринос и економском и друштвеном развоју Србије.
Директор ГИЗ-а у Србији Уве Штумф подсетио је да је Пројекат Професионална оријентација само један у низу бројних пројеката у оквиру техничке сарадње између Републике Србије и СРН које финансира немачка влада. Лајт мотив ове сарадње је пут Србије у ЕУ.
Према речима вође пројекта Професионална оријентација Мартина Велтеа, заједно са Министарством просвете и науке у наредне три године треба да се обуче наставници и стручни сарадници из 1.280 школа у Србији да могу компетентно и стручно да помогну и подрже ученике у седмом и осмом разреду основне школе при избору занимања и планирању њихове каријере. И Министарство омладине и спорта са 120 постојећих канцеларија за младе треба да уведе систем професионалне оријентације и каријерног вођења.
О. Н.

АНТРФИЛЕ:
ПЕРСПЕКТИВА

Млади у Србији доносе своје прве и најутицајније одлуке о професионалној будућности, а да при том немају довољно увида у промењено тржиште образовања и запошљавања, као ни свест о сопственим врлинама и интересовањима. Програм професионалне оријентације оснажује младу особу да донесе самосталну и промишљену одлуку о професионалној оријентацији и даљем школовању.
Помоћу одабира образовања, кроз откривање сопствених интересовања и способности, истраживање и прикупљање информација о понудама школа и занимања, као и кроз реалне сусрете са светом рада, млади ће имати боље перспективе за запошљавање.
Пројекат Порфесионална оријентација утиче на бољу регулацију понуде и потражње за радном снагом, смањује проценат незапослености и непопуњених радних места, па су користи пројекта вишеструке и односе се на целу друштвену заједницу, указују аутори и партнери пројекта који ће трајати до новембра 2013. године и у који ће бити уложено три милиона евра.

Извор: http://www.prosvetni-pregled.rs/list_detalji.php?id=656

od Dragan Ilić Objavljeno u Vesti

Novi obrazovni profili za srednjoskolce

Нови образовни профил за средњошколце у новој школској години
ЈЕДАН, АЛИ ВРЕДАН

Потребна знања далеко превазилазе досадашњи ниво стручности и техничких знања, а верује се и да ће ђаци, кад заврше школовање, лакше долазити до посла у односу на класичне профиле у овом подручју рада, сматрају у Заједници геодетских и грађевинских школа

Техничар за одржавање објеката је једини нови образовни профил по коме ће се образовати средњошколски бруцоши у новој школској години. По другачијим наставним плановима и програмима учиће се у три огледна одељења у три школе из Србије, Грађевинској школи из Београда, Техничка школа Милева Марић-Ајнштајн из Новог Сада и ТШ Радоје Љубичић из Ужица. Оне ће примити по 24 новопечена средњошколца, а према оцени иницијатора и просветних власти које су подржале идеју, ови колективи испуњавају не само кадровске већ и добро опремљене просторне услове, неопходне за квалитетно учење.
Ђаци који се изборе за место у овим огледним одељењима биће способни, након четоворогодишње наставе, за техничко одржавање објеката и инсталација у објектима високоградње.
По завршеном програму и очекиваним исходима стручног образовања, моћи ће да чувају, читају и тумаче документацију о пројектима, воде атестне и гарантне документације које се односе на објекат, инсталације и уграђену опрему. Такође, биће способни да воде евиденцију о радовима и израђују пратећу документацију (ту спада грађевинска књига, дневник, цртежи и скице изведеног стања, прављење записника…). Предвиђено је да обрађују и документацију у комуналним установама и органима управе да предају захтеве, пријаве, налоге, овлашћења…
По изласку из школе ови техничари ће моћи и да уочавају оштећења на конкструкцији или деловима објекта, а требало би да имају и стручно око за проналажење и отклањање кварова и неправилности које искрсну на инсталацијама у објекту. Након дипломирања, кад се буду запослили, у њихов делокруг рада спадаће и контактирање сервисиних служби кад примете кварове на инсталацијама противпожарне заштите или на телефонским везама, видео надзору, алармним системима или лифтовима…
Иницијативу за овај оглед покренула је Заједница геодетских и грађевинских школа Србије.
У оквиру рада на предлогу нових наставних планова и програма, Комисија за наставне планове је, анализирајући потребе привреде, на списак предложених профила, у подручју рада геодезија и грађевинарство, уврстила и профил техничар за одржавање објеката. И за овај образовни профил је урађен план за све четири године и програм за први разред објашњава Момир Андесилић, председник Заједнице геодетских и грађевинских школа Србије.
Нови образовни профил нашао се у школском програму и због законске обавезе наиме, Законом о планирању и изградњи и Законом о одржавању стамбених зграда предвиђено је одржавање јавних и стамбених објеката. Имајући у виду и потребу да се одржавају већ изграђени објекти, на нивоу текућег одржавања, као и недостатак школованог кадра, Комисија је сматрала да је потребно школовати ученике за ову врсту послова на нивоу техничара, стоји у образложењу иницијатора, које су просветне власти касније аминовале.
Потребна знања далеко превазилазе досадашњи ниво стручности и техничких знања, а мислимо и да ће наши ђаци, кад заврше школовање, лакше долазити до посла у односу на класичне профиле у овом подручју рада образлаже Андесилић.
О. Н.

АНТРФИЛЕ:
ПЛАНОВИ

У првом разреду у новом образовном профилу ђаци ће имати 10 општеобразовних и три стручна предмета, плус један изборни, који ће бирати између грађанског васпитања и верске наставе. Од обавезних стручних предмета имаће нацртну геометрију и техничко цртање, основе грађевинарства и грађевинске материјале. У другом средње учиће и о култури становања, организацији грађења и статици и отпорности материјала… У трећем ће сазнати све о кућним инсталацијама и одржавању објеката, а у четвртом о предузетништву…

Извор: http://www.prosvetni-pregled.rs/list_detalji.php?id=648

od Dragan Ilić Objavljeno u Vesti

Elektronski kursevi MS namenjeni nastavnicima

Електронски курсеви Мајкрософта намењени наставницима
ИНКУБАТОР ШКОЛСКИХ Е-ВЕШТИНА

Ради унапређења обуке наставника свих струка за примену информационо-комуникационих технологија (ИКТ) у настави, као и наставника информатике о новим алатима и технологијама, кроз сарадњу Мајкрософтовог програма Партнер у учењу (PIL Partners in Learning) и нишког Електронског факултета од 2006. године спроводи се стручно усавршавање наставника на даљину.
Као дугорочно улагање гиганта из Редмонда, односно његове подружнице у Београду, електронски курсеви се одржавају на веб локацији http://www.pil-vb.net.
Досад одржани е-курсеви покривали су: електронско учење, социјални софтвер у настави, одржавање рачунарске мреже, дигиталне филмове у настави, сигурност рачунарских мрежа, основе креирања веб презентација, наставу програмирања у ВБ.нет-у, модерне концепте програмирања.
Укупно се за праћење курсева пријавило 7.219 наставника, а успешно је завршило положило завршни испит њих 2.505.
Иако је предност што су сви курсеви бесплатни, проблем је, сазнајемо, што се многи пријаве на курс и када их тема не интересује. Примера ради, чак су се и наставници српског језика пријављивали за курсеве програмирања, иако нису имали ни довољно предзнања за њихово праћење!
У другом полугодишту текуће школске године (2010/11) одржан је курс Е-комуникација и е-сарадња у оквиру школског е-система за подршку настави и школским процесима са 1.616 пријављених наставника, а очекујемо да ће њих око 1.000 успешно завршити, каже за Просветни преглед Катарина Милановић, руководилац програма Партнер у учењу.
Информације о бесплатним курсевима који ће се организовати кроз PIL наставници добијају кроз истоимени онлајн часопис http://www.microsoft.com/scg/obrazovanje/pil/casopis/default.mspx, који редовно доноси и образовне садржаје из области нових технологија, те представља новитете и репортаже.
– Модел учења на даљину носи и предности и мане. Предности су да наставник може да се стручно усавршава кад жели, у својој кући или у школи, уз услов да има рачунар и интернет приступ. Недостаци су што сви наставници немају ни основне услове за овакав вид стручног усавршавања нису дигитално писмени или немају техничке предуслове, па до свих њих не можемо да допремо. Кроз Партнер у учењу желимо да понудимо квалитетне садржаје, али и форму стручног усавршавања која одговара дигиталном добу у ком живимо истиче Катарина Милановић.
Електронски курсеви обично трају око два месеца, и обухватају изучавање лекција, вежбе и тестирање, и на крају завршни испит.
Аранка Ласло, наставник рачунарства и информатике у Политехни-чкој школи у Суботици, тренутно похађа свој шести електронски курс, од тога четврти кроз програм PIL.
На оваквим курсевима може се научити чак и више него на класи-чном усавршавању. Ако је полазник заинтересован, обично за курс одвоји више времена него што је предвиђено. Одлично је што се, осим завршног испита, све остале активности могу реализовати у време које полазнику одговара када му то дозвољавају остале обавезе. И где год запнемо, на постављено питање на форуму веома брзо стиже помоћ предавача, модератора или неког искуснијег полазника. Ја волим овакав начин учења и зато у курсеве укључујем и колеге и колегинице. Тако је прошле године на PIL курсу о инструкционом дизајну учествовало више од 30 наставника из моје школе, а чак њих 26 је стекло сертификат!, истиче ова наставница.
– Имамо тројезични школски сајт који се редовно ажурира и у настави користимо електронско учење (пре свега електронске презентације), а реализовали смо и учење на даљину посредством Moodle система из шест предмета (међи њима је и информатика). На актуелном PIL курсу упознајемо се са системом Live@Edu, што нам је било од велике користи, јер је наша школа паралелно учествовала на једном онлајн такмичењу коришћењем тог истог Мајкрософтовог сервиса. Такмичење Találd fel magad (Снађи се) организовано је у Мађарској за ученике који наставу похађају на мађарском у земљи и иностранству додаје Аранка Ласло, истичући да и управа њене школе подржава не само е-курсеве, већ и е-учење.
Она ће, како каже, и у будућности наставити с онлајн усавршавањем, не само зато што јој одговара, већ и јер је то минимум који може учинити да буде у току с развојем професије.
– Као полазнику на семинарима су ми се допали квалитет лекција, осмишљени практични задаци, спремност модератора и полазника да пруже помоћ у сваком тренутку. Додатни квалитет представља вршња-чко учење, које се доминантно испољава кроз дискусије на форумима каже за наш лист Славица Гомилановић, учитељица у ОШ Ђура Ја-кшић из Орешковице, некад само полазник, а данас и модератор курсева програма PIL.
Важно је да модератор прати рад и напредак полазника, да мотивише и охрабрује, правовремено пружа помоћ, ваљане и благовремене информације. Тако ће полазници успешно савладати предвиђене садржаје, што је модераторима PIL семинара веома важно, а још важније да стечена знања полазници заиста и примене у будућем раду сматра наша саговорница.
А да су полазници задовољни PIL семинарима потврђује и податак да свако ко је завршио један овакав семинар, обавезно буде полазник и сваког наредног.
Да се Мајкрософтови семинари за наставнике истичу говори и то да је већина победника Креативне школе и Дигиталног часа била њихов полазник, а знање стечено на њима уткано је и у победничке радове.
Захваљујући PIL-у, електронско учење почело је да живи и у школама у Србији, оцењује Славица Гомилановић.

АНТРФИЛЕ:
PIL ПОСТИГНУЋА

Програм Партнер у учењу је глобални програм Мајкрософта, који се у Републици Србији примењује од јуна 2004. од потписивања Меморандума о разумевању са тадашњим Министарством просвете и спорта. Циљ програма је да кроз улагање у образовање помогне појединцима и нацијама да коришћењем ИКТ-а остваре своје потенцијале. Досад је пружена помоћ у обезбеђивању информатичке инфраструктуре за школе у Републици Србији (кроз пројекте 100 рачунарских учионица, е@едукација…), одвијају се стручне обуке наставника, креирано је много образовних садржаја из примене ИКТ у настави на српском, ту су и пројекти Креативна школа и Антологија српске књижевности, подршка такмичењима ученика и наставника везаних за ИКТ Најшколски веб, Мајкрософт филмић, државна такмичења из информатике

Извор: http://www.prosvetni-pregled.rs/list_detalji.php?id=652

od Dragan Ilić Objavljeno u Vesti

Zavrsen program Digitalna skola

Завршен програм Дигитална школа
ЗА ТРИ ХИЉАДЕ ШКОЛА ТРИДЕСЕТ ХИЉАДА РАЧУНАРА

Државни секретар за Дигиталну агенду Јасна Матић представила је недавно резултате програма Дигитална школа и уручила награде победницима наградног конкурса Дигитални час, успешно окончавши један од највећих пројеката претходног Министарства за телекомуникације и информационо друштво, а сада Управе за Дигиталну агенду. Ово је такође један од највећих пројеката те врсте у свету. Програмом Дигитална школа обухваћено је опремање савременом рачунарском опремом 2.910 школских објеката на територији Републике Србије. Спровођење овог пројекта омогућило је да свака школа у Србији добије модерно опремљен рачунарски кабинет, који ће свим ђацима омогућити коришћење рачунара. У оквиру програма Дигитална школа, 2.910 школских објеката опремљено је са преко 30.000 рачунара.
Тако данас све основне школе у Србији имају исте услове за образовање, а у дигиталним кабинетима ће, осим информатике, моћи да се држи настава и из осталих предмета.
Ради што активније и ефикасније употребе дигиталних кабинета, управа за Дигиталну агенду расписала је конкурс Дигитални час. Наставници из целе Србије позвани су да се пријаве на конкурс и обраде наставне јединице из свих програмом предвиђених предмета уз употребу технологије. Овом прилико награђен је и 51 најбољи рад свотама од 30 до 100 хиљада динара. Сви пријављени радови конкурса који су испунили услове конкурса моћи ће да се преузму са http://www.digitalnaskola.rs/.
Изузетно је битно да младима у нашој земљи данас обезбедимо квалитетно образовање, како би се сутра на глобалном тржишту равноправно такмичили с вршњацима из целог света, истакла је Матић.
Д. Ј.

Извор: http://www.prosvetni-pregled.rs/list_detalji.php?id=655

od Dragan Ilić Objavljeno u Vesti