Analiza upisa – za stampanje

Upis2011_Izvestaj_111019.doc

Upis2011_Izvestaj_111019.pdf

Advertisements
od Dragan Ilić Objavljeno u Vesti

Statistika

10 TOP ZANIMANJA ZA BUDUĆNOST

Napisao Tatjana M
četvrtak, 29 septembar 2011 21:37
10 zanimanja koja će biti najtraenija u bliskoj budućnosti prema CareerPlanner.com, istraivanje iz 2011:

1) Social Media Managers

2) Electrical / Electronic Engineers

3) Software Engineers

4) Nano-tech Engineers / Scientists

5) Bio-Tech Engineers and Scientists

6) Robotic Engineers

7) Medical Technicians

8) Medical Nurses

9) Marketing Managers

10) Investment Banker / Stock Broker

http://www.careerplanner.com/career-articles/10-Top-Jobs-For-The-Future-2011-edition.cfm

http://www.pdis.org.rs/pdis/index.php?option=com_content&view=article&id=125:it-kompanije-u-niu&catid=2:vestin&Itemid=2

IT Kompanije u Nisu

Poraavajući podaci

Srbija na dnu evropske liste obrazovanih

Danilo Vujadinović | 22. 05. 2011. – 14:39h | Komentara: 26

Svaki treći Finac i svaki četvrti Nemac imaju zavrenene fakultete, dok u Srbiji tek svaki 16. stanovnik ima univerzitetsku diplomu.

Nisu slučajno najrazvijenije zemlje sveta one koje u dobi od 25. do 34. godine imaju najvie visokoobrazovanih – u SAD je to 40, a u Japanu 50 odsto. Obrazovanje je u najdirektnijoj vezi sa načinom ivota, standardom i stanjem jednog drutva.

Po odlivu mozgova 136. na svetu

– Porazan i veoma tuan podatak glasi: Srbija se nalazi na 136. mestu (od 139 zemalja koje su analizirane) po odlivu mozgova. To kazuje godinji Izvetaj o globalnoj konkurentnosti 2010-2011, koji objavljuje Svetski ekonomski forum u Davosu. Iza nas su samo tri zemlje, nijedna sa Balkana. S druge strane, obrazovni sistem Srbije očigledno prua neki kvalitet čim nai studenti uspevaju da se zaposle u razvijenim zemljama u koje odlaze – kae profesor Mihailo Crnobrnja.

Kомпјутере има 52,1 одсто домаћинстава

K(10).png

У Србији 52,1 одсто домаћинстава поседује рачунар, а интернет прикључак има 41,2 одсто домаћинстава, објавио је данас Републички завод за статистику (РСЗ).

U Srbiji 98,1% firmi koristi računar u poslovanju

15/09/2011

Slobodan Krstic ePoslovanje Ostavite komentar

U Srbiji 98,1% preduzeća koristi računar u poslovanju, to je 0,3% vie nego u proloj godini, objavio je juče Republički zavod za statistiku.

Na predstavljanju istraivanja o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) u 2011. predstavnik RSZ-a Vladimir utić je rekao da je zastupljenost računara kod velikih preduzeća, sa vie od 250 zaposlenih, stoprocentna.

– Zastupljenost računara varira u zavisnosti od teritorije i u Beogradu je 99,3%, u Vojvodini 98,4% a u centralnoj Srbiji 96,5% naveo je on.

U telefonskoj anketi RSZ-a učestvovalo je 1.200 preduzeća sa vie od deset zaposlenih, a urađena je na teritoriji Srbije bez Kosova.

Prema rečima utića, 18,3% preduzeća koristi linuks Linux operativni sistem, koji je najzastupljeniji kod velikih preduzeća (48,1%), dok je kod malih zastupljenost tog otvorenog sistema 15,8%. Analiza prema oblasti poslovanja pokazuje da Linux najvie koriste banke i osiguravajuća preduzeća (57,9%).

utić je naveo da u Srbiji 97,2% preduzeća ima Internet priključak, to je 0,4% vie nego u proloj godini, a 5,7% vie nego u 2008.

– Od ukupnog broja firmi koje imaju Internet priključak 79,8% koristi elektronske servise javne uprave, to je 9,2% vie nego u proloj godini rekao je on.

Prema rečima utića, 67,6% preduzeća koja imaju Internet priključak poseduje veb sajt.

– Samo 20,7% firmi koja imaju Internet priključak je tokom 2010. primalo porudbine preko Interneta, dok je 32,5% naručivalo proizvode i usluge preko Interneta rekao je predstavnik RZS-a.

Izvor: eKapija

Digitronska agenda

ИТ кадрови: Потенцијал српске привреде

Уто, мај 31, 2011

О образовању

Пред младима који би требало да одабиром школе или факултета одреде своју будућност, чини се, тежак је задатак у време када се у Србији барата цифром од 730 хиљада незапослених, када је просечна плата нешто виша од 30 хиљада динара, када се на запослење чека готово годинама.

Међутим, ако се погледа статистика Националне сужбе за запошљавање, која каже да је потражња за кадровима у области информационих технологија више него добра у односу на друге секторе у Србији и да се ИТ стручњаци врло брзо након завршеног школовања запошљавају у струци, њихова одлука можда и не мора да буде толико проблематична. Тренутно је тешко проценити колико се годишње у Србији школује ИТ кадрова.

http://www.pdis.org.rs/pdis/index.php?option=com_content&view=article&id=132:pks-zaostajanje-u-implementaciji-informacionih-tehnologija-u-prosveti&catid=2:vestin&Itemid=2

Zaostajanje u implementaciji informacionih tehnologija u prosveti

27. septembar

U Beogradu su Drutvo za informatiku Srbije, PKS i Pokret za elektronsku privatnost Srbiji organizovali 22. septembra okrugli sto Implementacija informacionih tehnologija u prosveti.

U razgovoru su učestvovali: prof. Dr Dragana Bečejska-Vujaklija, Nikola Marković, Aleksandar Arsenin, Mirjana Lazar, Mirjana Isakov, Sneana Marković, Katarina Anđelković, Katarina Milanović, Nikola Čudić i dr.

Povod za organizaciju diskusije su pruile procene da su informacione tehnolojije jo uvek veoma malo implementirane u prosveti a to se prema miljenju učesnika ogleda u:

– niskom nivou znanja iz informatike koje stiču učenici u osnovnoj i srednjoj koli. Predstavnici univerziteta ukazuju da je nivo i kvalitet znanja velikog dela srednjokolaca toliko nizak, da skoro ceo prvi semestar moraju da posvete sticanju elementarnih znanja iz informatike i da tek kasnije u drugom semestru predaju predviđenu nastavu. Poslodavci upozoravaju da veliki broj mladih kadrova koje primaju u radni odnos mora da prođe dopunsku obuku da bi mogli da primene raspoloive IKT i aplikacije. Očigledno je da su problemi u: neadekvatnim nastavnim programima, malom fondu časova, nedovoljnoj opremljenosti kola sa savremenom opremom, neosposobljenoću pojedinih nastavnika i sl.

– nastavlja se odliv najkvalitetnijih domaćih kadrova zbog malih ličnih dohodaka i domaće kompanije teko dolaze do kvalitetnih kadrova,

– deo nastavnika nije dovoljno osposobljena za savremenu nastavu iz informatike,

– neprihvatljiv je predlog da se i sadanji nedovoljan fond časova iz informatike u gimnazijama reducira,

– jedan broj nastavnika se opire predlogu da se i u neinformatičkim predmetima koriste informacione tehnologije kao alat za efikasnije izvođenje nastave,

– sve veći broj učenika primene Interneta svodi na korićenje drutvenih mrea i ne zna da koristi internet u učenju i reavanju kolskih zadataka.

– jedan broj učenika svoje povrno poznavanje informatike objanjava time to nema svoj računar kod kuće ili u koli nema adekvatnu opremu ili prilike da dovoljno koristi računar.

– uočava se da raste broj učenika koji previe vremena (vie sati) provode na Internetu u igranju, pretraivanju nekih drutveno neprihvatljih sadraja (pornografija, pedofilija i sl.)

Sve ovo su pojave na koje ukazuju oni koji su svakodnevno u kontaktu sa mladima, i na koje uglavnom nema organizovane reakcije. Na ovaj način se umanjuju očekivani pozitivni efekti od postojeće nastave informatike i korićenja raspoloive opreme.

Pored ukazivanja na negativne pojave i trendove konstatovano je da se poslednjih godina preduzima i niz aktivnosti koje doprinose uspenom razvoju implementacije informacionih tehnologija u prosveti. Neke takve mere su:

– Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono drutvo, a sada Uprava za digitalnu agendu su uspeno sproveli: nabavku i instalacija računarske opreme u 2.910 kola u okviru akcije digitalna kola, konkurs za izbor reenja za primenu računara u nastavi raznih predmeta, akciju na Internetu klikni bezbedno i dr.

– Majkrosoft je razvio program za nastavnike Partner u koli koji je omogućio obuku oko 7.000 nastavnika i Antologiju srpske knjievnosti na Internetu. Predstavnici kole dr Milan Petrović iz Novog Sada započinju razvoj interaktivnog sajta Učenje na daljinu, a već postoji sajt milanče koji koristi svakodnevno oko 100 učenika za učenje matematike, srpskog jezika, prirode i likovnog a u skladu sa nastavnim programom.

– Pokret za elektronsku privatnost je inicirao formiranje internet biblioteke koja bi omogućila publikovanje i pregledanje kolskih bibliotečkih fondova.

Na kraju skupa je konstatovano, da pored pomenutih i niza drugih pojedinačnih uspeha, u osnovi se u prosveti značajno zaostaje u implementaciji informacionih tehnologija.

Zaključeno je da se rezime diskusije poalje nadlenim dravnim organima i zatrai razgovor.

Nikola Marković, ICTSERVIS

od Dragan Ilić Objavljeno u Vesti

Trazena podrucja rada

od Dragan Ilić Objavljeno u Vesti

OUK_Broj_ucenika_VIII_110727

od Dragan Ilić Objavljeno u Vesti

Broj učenika u Srbiji 2001-2010

image3481.jpg

Републички завод за статистикуМинистарство просвете Србије
Статистика о кретању броја ученика у Србијиза период од 2001 до 2010

image667.gifimage668.gifimage3391.jpg

РАЗЛОЗИ ТАКВОГ СТАЊА:Негативан прираштај становништва

Миграција становништва ка већим центрима

Неадекватна мрежа школа

Неусклађеност потреба привреде и тржишта рада са образовним системом