FB

Advertisements
od Dragan Ilić Objavljeno u Vesti

Nepismenost

Неписменост
субота, 29 октобар 2011
Чак 350.000 одраслих не зна да се потпише

Чак 350.000 одраслих људи у Србији не зна да се потпише, а 1,3 милиона није завршило основну школу. Последња ПИЗА тестирања су показала да је сваки трећи петнаестогодишњак у нашој земљи функционално неписмен, сриче док чита и не разуме прочитано. За оне који још увек уместо потписа остављају отисак палца, држава је покренула пројекат Друга шанса, где је у школске клупе село 2.700 одраслих људи.

У помоћ је притекла и Европска унија која је са четири милиона евра финансирала тај пројекат.
– Ово је огледна фаза пројекта у коју је укључено 37 основних школа. Идеја је да се у наредне две године мрежа шири на 80 школа и 400 полазника. За завршетак основне школе имају три године, а ту је укључена и обука од три месеца за једно од 50 занимања – каже Александра Кокановић, координатор на пројекту и додаје да је идеја да образовање одраслих заживи у свим основним школама. За решавање проблема функционалне неписмености код ученика биће потребна потпуна реформа образовног система. Велике наде се полажу у стратегију образовања за коју је најављено да ће бити усвојена до краја године. Она треба да трасира пут образовног система од предшколских установа до факултета. Данас слика међу петнаестогодишњацима није нимало ружичаста. У одељењу од 30 ученика чак 10 до 12 њих је функционално неписмено, лоше читају, не разумеју прочитано, па самим тим не могу да уче из уџбеника.
– Последња ПИСА тестирања су показала да је 33 до 40 одсто петнаестогодишњака функционално неписмено. Праћене су три области, математика, наука и читање. Читалачка писменост је кључна јер ако неко не може да се избори са текстом, не разуме оно што је прочитао, значи да није у стању да учи из уџбеника – каже за Блиц Александар Бауцал, члан ПИЗА тима. За разлику од српских ученика, њихови вршњаци у развијеним европским земљама много боље знају да примене научено у пракси. Европски просек функционалне неписмености је 20 одсто, а постављени циљ ЕУ је да се до 2020. године смањи испод 15 одсто. Фински образовни систем се показао као најбољи у Европи и функционална неписменост код њих је испод 10 одсто.
Пољска добар пример
– Требало би да учимо од земаља као што је Пољска, која је до деведесетих имала сличан образовни систем нашем, али су озбиљним реформама успели да направе велики помак, тако да данас имају највеће побољшање на ПИЗА тестирању – каже Бауцал и додаје да су наши ученици показали исти ниво знања као Румуни и Бугари, да су мало бољи од Албанаца и вршњака из Црне Горе, али да много заостају за ученицима из Словеније и Хрватске.

Извор: Блиц

od Dragan Ilić Objavljeno u Vesti

Djaci u raljama istorije

Ђаци у раљама историје

Млади желе да уче о савременој прошлости, а професорима остављено премало времена и превише слободе. Мерилин Монро и Мохамед Али заузимају исти простор као поглавље о паду Милошевића.

УЗ помоћ наставника сазнајте више о овим акцијама и злочинима. Овако се завршава поглавље историје за завршне разреде гимназије које се бави грађанским ратом у СФРЈ, односно ратним сукобима од 1991-1995. године. Врућ кромпир тумачења новије историје држава, као и аутори уџбеника, на овај начин пребацују у руке наставника, остављајући њиховим уверењима слободу да тумаче и пресуђују. Тако су наставници дужни да предају о инциденту у Боровом Селу, нападу на колону ЈНА у Тузли, или, рецимо, злочину на Маркалама, о којима ни дан-данас нема сагласја међу историчарима. Изгледа да се као друштво држимо максиме по којој је највећи пријатељ истине време, а њен највећи непријатељ предрасуда. Време није протекло, а у предрасудама нисмо никад оскудевали. Зато се поглавље које се зове Друштвена криза и разбијање заједничке државе 1980-2000. године изучава на укупно шест страна уџбеника. Таман толико и таман на такав начин да о узроцима и поводима за рат и распад државе просечан матурант у Србији може бити мање информисан од било ког радозналијег корисника интернета. Како учимо децу? Ко пише уџбенике? Да ли је могуће у књигу реда ради спаковати неке од најдраматичнијих догађаја новије историје око којих се не споре само актери и савременици, него и најугледнији домаћи и страни историчари? Колико је тумачење новије историје деликатан посао сведочи и чињеница да у историји за завршну годину гимназије општег и друштвено-језичког смера поглавље о Мерилин Монро и о Касијусу Клеју (Мохамеду Алију) заузима готово идентичан простор као и поглавље које се зове Пад Слободана Милошевића. По новијим педагошким тумачењима, децу није добро оптерећивати политичком историјом. Важније је представити културни аспект епохе.
– Трудим се да не склизнем у дневну политику. То је начин на који радим, држим се чињеница – каже Сања Ристић, професор историје у ЏИИИ београдској гимназији. – Ученици су веома заинтересовани за историју 20. века. Али, проблем је наставног плана и програма. Период после Другог светског рата у Југославији па до распада земље и убиства Зорана Ђинђића учи се на последњих 20 страна уџбеника, на последњим часовима, када су ученици четврте године, рецимо, већ у пријемним испитима и припремама за факултет. Тако значајан период, у којем су доношене одлуке чије последице осећамо и данас, а тако мало времена да се сагледа.
Професорка Ристић додаје да је своје ученике питала како желе да им предаје ратове 20. века:
– Занима их да паралелно прате догађаје 1914. код нас и у свету. На исти начин желе да им се предаје и Други светски рат. Хоће да виде како се светске одлуке односе на Балкан и делују овде. Хенри Кисинџер је тврдио да је историја – памћење државе. Ниједна се држава, тоталитарна, демократска или партократска, неће одрећи могућности да контролише историјску и сваку другу свест својих грађана.
– Породица има велики утицај на историјску свест. Ми одрасли смо то преживљавали, а генерације које долазе – то је њима историја. Али, има деце чији су родитељи избегли из крајева бивше Југославије. Чињенице које прочитају у уџбенику су њихово суочавање с породичном прошлошћу – каже професорка Ристић.
Слично објашњава и др Коста Николић, научни саветник Института за савремену историју и аутор досадашњих (од 2002. године) уџбеника историје за осми разред и за четврти гимназије општег смера. Он каже да је прича о значају уџбеника преувеличана:
– Учење историје не зависи од уџбеника него од наставника.
Др Николић објашњава да је основни циљ историографије да одвоји истину од лажи:
– У Хрватској се пише историја о Домовинском рату и Србији као агресору, а у Србији је већински наратив да је то био распад државе и да су Словенци и Хрвати разбијали државу противуставно и на противзаконит начин. Те две историје се никад неће помирити. У уџбенику би требало изложити и једно и друго мишљење, али без прећуткивања чињеница. Да ли је истина да је ЈНА уништила Вуковар? Истина је. Да ли је истина да је бомбардован Дубровник? Истина је. Као што је истина да су Хрвати избацили Србе из устава као конститутивни народ у Хрватској, 23. децембра 1990. године. И да је држава хрватског народа стварана на таласу хрватског национализма. И два уџбеника из 2002. која др Николић потписује доживела су велике полемике. Само што 2002, тик после петооктобарских промена, није било спорно поглавље о Милошевићу него представљање два антифашистичка покрета – партизанског и четничког. Сада, међутим, четници и партизани никако више нису спорни, бар не у уџбеницима. Откако је држава одобрила два антифашистичка покрета, и уџбеници су их аминовали. Основци и средњошколци данас уче о Драгољубу – Дражи Михаиловићу и Јосипу Брозу Титу као о вођама два антифашистичка покрета с југословенским карактером и највећим бројем Срба бораца у њима. Али, с различитим циљевима. Први се борио за краља и монархију, федерацију три народа и четири федералне јединице (Словенија, Хрватска, БиХ и Србија) – дакле очување старог система власти. Други за револуционарне промене, долазак комуниста на власт и југословенску федерацију као заједницу равноправних народа. Часови на којима се учи о четницима и партизанима претварају се у општенародно весеље, деца причају о дедама и прадедама, ко је где био и у чијој је кући Дража спавао. С друге стране, мали и велики матуранти углавном не стигну до година расплета, деведесетих. Наставницима овај врућ кромпир углавном испада из руку, па деци остаје да се о распаду бивше земље и крвопролићу деведесетих распитају код родитеља, чују на телевизији, потраже на интернету.
– Последње што смо учили био је разлаз Тита са Стаљином 1948. Лекције о деведесетим годинама су, чини ми се, још увек непотребне. Историја коју ми учимо много се разликује од историје коју уче наши вршњаци у Загребу или Сарајеву. Сваки дан на телевизији има нешто о томе – каже Јана Илић, студенткиња Филолошког факултета.
Занимљив податак за причу о уџбеницима историје свакако је и тржиште уџбеника. За разлику од гимназија и средњих школа које немају могућност избора издавача, у основним школама та могућност постоји. Како за друге предмете, тако и за историју. Ове године одобрење да уђу у школе за предмет историја добили су: Бигз школство, Завод за уџбенике, Клет, Фреска, Народна књига – Алфа. А отприлике 80 лиценцираних издавача у Србији штампа школске уџбенике. Да не буде забуне, коначну дозволу да уџбеник уђе у наставни план и програм, по Закону о уџбеницима, даје министар просвете. У београдској ОШ Ћирило и Методије ове године осмаци уче из уџбеника Мозаик прошлости Зорана Павловића и Јове Боснића.
– Лекције из најновије прошлости уче се пред крај школске године, и то представља проблем, јер се деца већ мало уморе од нових лекција – рећи ће Ана Ђорђевић, професорка историје у овој школи.
Али, и она потврђује да их веома занима шта се догађало тих година зато што много слушају о томе код куће и на телевизији. Па су часови занимљивији него иначе. Историчарка Ђорђевић је досад стизала да ђацима испредаје наставне јединице о распаду Југославије, грађанском рату, доласку Милошевића на власт и његовом паду, петооктобарским променама. Наставници, ипак, држе и сунђер и креду. А онај ко верује да не можете променити историју никад није покушао да напише своје мемоаре, рекао је Бен Гурион, вођа јеврејске борбе за државу и први премијер Израела.
ШТА МИ УЧИМО О СУСЕДИМА?
ОЛУЈА И МЛАДИЋ
ОСМАЦИ у Србији уче да је рат у Хрватској окончан акцијама хрватске војске подржаваним од САД (Бљесак и Олуја, 1995) које су завршене падом Републике Српске Крајине и протеривањем више од 300.000 Срба. Цитирају се и подаци Хрватског хелсиншког одбора по којима је 99 одсто Срба напустило Крајину, а само у подручју Книна спаљено 80 одсто кућа. За рат у БиХ у уџбеницима у Србији стоји да је био грађански и да је окончан потписивањем примирја у Дејтону, 21. новембра 1995. За масакр у Сребреници пише да је то ратни злочин и злочин против човечности, који је Међународни суд правде у Хагу 26. фебруара 2007. у пресуди по тужби БиХ оквалификовао као геноцид, али Србију није повезао са овим догађајем. Пише и да је Ратко Младић, командант Војске РС, за ратне злочине и геноцид оптужен пред судом у Хагу.
ШТА СУСЕДИ УЧЕ О НАМА?
КРИЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ
ХРВАТСКИ ђаци уче да је војна операција Олуја којом се завршио рат била ослобођење окупираног територија (од стране Срба), што је показало завидну способност хрватске војске. Тек успут спомињу да су у Олуји протерани многи хрватски Срби који су се уплашили суочавања с посљедицама злочина које су починили. Слично је и у БиХ. Док босански Хрвати уче да је рат почео кад су српске снаге започеле агресију на Босну, деца босанских Срба уче како је рат вођен између три национална непријатеља: Муслимана, Срба и Хрвата. Бошњаци пак себе виде као утемељиваче Босне и тако њихови петнаестогодишњаци уче, док су Срби и Хрвати приказани као они који покушавају да растуре државу.
МЛАДИ ЕВРОПЉАНИ У УЏБЕНИЦИМА НЕМАЈУ МНОГО ЛЕКЦИЈА О НАШОЈ ЗЕМЉИ
О СРБИМА И СРБИЈИ СВЕ НАЈГОРЕ
О СРБИМА се у европским клупама не учи много. Страна, највише две, уз доста фотографија, мапа, одломака из новинских текстова и интервјуа, карикатура и илустрација и значајан број – стереотипа. Ове последње ствара (не)намерна селекција информација. У аустријском уџбенику за трећи и четврти разред гимназије, преко Другог светског рата у Југославији аутори прелазе у неколико реченица. Занимљив детаљ је да се Срби ту уопште не спомињу, али је споменут Хрват Јосип Броз звани Тито, који је организовао антифашистички покрет отпора у Југославији. Срби се први пут спомињу после Титове смрти у етничким поделама и националистичкој политици коју је водио Слободан Милошевић. О Алији Изетбеговићу и Фрањи Туђману не говори се ништа. Као ни о Бљеску или Олуји. Детаљно су изложени косовска драма, великосрпске националистичке претензије Милошевића и НАТО бомбардовање Србије. У заједничком француско-немачком уџбенику Европа и свет од Бечког конгреса до 1945. први пут се преиспитује НАТО бомбардовање и дат је критички поглед на операцију Олуја. Истини за вољу, у одломцима текстова пренетих из новина Франкфуртер алгемајне цајтунг. Милошевић и албанске избеглице и даље заузимају централно место поглавља о југословенској трагедији. Дванаестогодишње Италијане Викторија Калвани, ауторка уџбеника историје за шести и седми разред, упознаје са Србима као народом који води свете, верске ратове од Косовске битке, било против муслимана, било против католика. У име Косовске битке је, пише ауторка Калвани, један студент (Гаврило Принцип, прим.н.) убио аустријског надвојводу и то је био повод Првом светском рату. У Великој Британији постоје десетине уџбеника о чијем избору одлучују локалне власти у сарадњи са школама. Ипак, може се рећи да је уџбеник за међународне школе и неке гимназијског типа веома обазрив у одељку о крају Хладног рата и распаду Југославије. Сем уопштених одредница о грађанском рату и етничком чишћењу као последицама пада комунизма после којег су неке области покушале да освоје независност, не упуштају се у даља тумачења.

Извор: Вечерње новости

od Dragan Ilić Objavljeno u Vesti

Raspisan konkurs za savremeni dramski tekst

od Dragan Ilić Objavljeno u Vesti

Reforma je dugo trajala

„Реформа“ је дуго трајала

Ученици првог разреда средњих школа учиће по старом, иако су им обећавани реформисани наставни програми. Ђаци другог, трећег и четвртог разреда девет огледних профила такође су годину започели нереформисаним часовима, али ће касније добити нове програме Најављена реформа наставних програма за огледне профиле средњих стручних школа и гимназија није почела ове године, због проблема на релацији Министарство просвете Завод за унапређење образовања Националнипросветни савет. Док су програми за огледнепрофиле враћени на дораду још пре месец дана, о иновираним програмима за гимназије,Национални просветни савет поново расправља у тренутку писања овог текстa.

Ученици првог разреда средњих школа учиће по старом, иако су им обећавани реформисанинаставни програми. Ђаци другог, трећег и четвртогразреда девет огледних профи ла такођеће годину почети нереформисаним часовима,али ће касније добити нове програме.Предложени програми за огледне профи ле нисуусвојени на седници Националног просветногсавета 30. августа, између осталог јер су пуни грешака, а неки нису ни довољно иновирани. Начасовима математике и даље треба да се користе алгоритамске таблице, али не и дигитрон. За прехрамбеног техничара, рецимо, предложеноје 417 часова математике годишње, а за ветеринарскогтехничара 256. Ауто-електричари и пекари имају исти број часова математике.

Национални просветни савет почетком јула одбио је да разматра иновиране програме загимназије, уз образложење да програме не требамењати на брзину, а овај предлог поновоје на дневном реду наредне седнице НПС-а 27. септембра. Како је за дневни лист Данасобјаснила Десанка Радуновић, председницаНПС-а, разлог за то је писмени захтев Министарства просвете и науке да се Савет изјаснио овом предлогу. Други разлог је што смо добилипредлоге иновираних програма и за средње стручне школе, тако да један од аргумената који се чуо у прилог томе да не дискутујемосамо о иновацијама за гимназије, више не стоји.То, међутим, не значи да морамо да усвојимопредлог у целини. Можемо да га усвојимоделимично или да га сасвим одбацимо, изјавила је Десанка Радуновић.Основне измене у предлогу иновираних програма за гимназије односе се на циљеве и задаткепрограма, који су усклађени са Законом о основама система образовања и васпитањаиз 2009. године. Радуновићева је додала и да су код свих предмета извршене интервенције у начину остваривања програма, да би се наставницимасугерисао савременији приступ настави.Предложене промене нису ни велике ни радикалне Број часова и уџбеници остају исти, упрограмима за математику ништа није мењано,а велике промене претрпели су једино програмиза стране језике и информатику, јер су наовим предметима урађене велике промене у основној школи, а та деца су сада пошла у средњушколу. Већ у октобру пред члановима НПСанаћи ће се и предлог иновираних програма засредње стручне и уметничке школе. О њима би требало да се изјасни и Савет за стручно образовање и образовање одраслих, с обзиром на то да је Завод за унапређивање образовања иваспитања урадио предлоге иновираних програмаи за општеобразовне и за стручне, односноуметничке предмете. Реч је о 221 образовномпрофи лу из 15 подручја рада, који нису у огледу.Од 21. до 24. септембра, у гимназијама широм Србије трајала је стручна расправа о предлогуиновираних програма за гимназије. Професорису имали прилику да кажу своје мишљење о предложеним променама до суботе 24. септембра,када је на седници Конференције гимназија Србије формулисан документ који јеупућен Националном просветном савету. У њему је Конференција гимназија изразила неслагањеса предлогом промена гимназијскихпрограма.

Предлог иновираних програма за гимназије разматрала је и Заједница гимназија Србије.Према речима председника Заједнице и њеногпредставника у НПС-у Радивоја Стојковића, уизјави за Данас, постоји сагласност да је нужно усвојити нове програме за стране језике, јерје реч о деветој, односно петој години учења. На питање да ли ће подржати измене у програмимаосталих предмета, Стојковић је одговориода ће видети шта ће о томе рећи струка.

У суботу 24. септембра у Првој београдскојгимназији одржана је четврта Конференција гимназијаСрбије. После детаљне дискусије о предложеним изменама програма за гимназију закљученоје да се КГС не слаже са предложеним иновираним програмом и да је он само привиднапреправка досадашњег наставног планаи програма, а ми тражимо суштинске промене које ће омогућити праву реформу, као и учешћегимназијских професора у тој реформи.Конференција гимназија Србије сматра да Министарство просвете прво треба да усвојистратегију образовања Србије, па на основу ње и стандарде постигнућа ученика гимназија,који би били основа за израду реформисаних планова, као и да је за реформу прво потребнообезбедити средства, па је онда спроводити.

Осим тога, КГС предлаже да се на основу претходноусвојених стандарда постигнућа и ставовафакултета уведе екстерна матура која биомогућавала директан упис на факултете, да сеу складу са стандардима постигнућа, локалнојсамоуправи, школама и наставницима омогућивећа аутономија у планирању и извођењу наставе,да представници КГС-а (Миодраг Сокић,Милица Миленовић и Надица Покрајац) присуствују седници Национално просветног савета у уторак 27. 9. 2011. године, да чланови КГС-а будуувршћени у комисије Националног просветногсавета и Завода за унапређење образовања и васпитања и да се у школама организују јавне расправе о било ком будућем предлогу реформе гимназије.

На седници КГС-а разматрани су предложенинаставни планови по наставним предметима,па је на ту тему Конференција гимназија Националном просветном савету упутила још неколико запажања.

По мишљењу КГС-а у поступку измена наставних планова требало би посебно размотритии стварно стање како би се системски отклонити негативни трендови у функционалном знању и вештинама ученика који су све бројнији. Каопримере наводимо само неколико: изражавање,познавање и коришћење основног писма, којисве више настају као последица потпуно погрешногприступа у коришћењу савремених технологијаа посебно друштвених мрежа; сматрамода постоји реална потреба да у гимназијском образовању треба одвојити српски језик од књижевности,прецизније посебно треба проучавати правопис, историју језика, фонетику, морфологију исинтаксу, а посебно обрађивати књижевна дела најзначајних писаца; проблеми у области ИТ-а су све већи јер не постоје права системска решењаи стандарди, информатичка писменост друштва је на веома ниском нивоу у односу на све остале земље у окружењу, што као директну последицу има низ негативних трендова у многим другим областима; потребно је тежити већој заступљености кабинетске наставе, пре свега у наставним предметима природних наука, али и страних језика;наставницима треба омогућити знатно већи степен слободе у креирању наставних планова и тако би ученици били заинтересованији за овепредмете.

Ј. Г.

od Dragan Ilić Objavljeno u Vesti