NPP_2012: Računarstvo i informatika – 18-01-2012

RAČUNARSTVO I INFORMATIKA

Cilj i zadaci

Cilj nastavnog predmeta računarstvo i informatika je sticanje znanja, ovladavanje veštinama i formiranje vrednosnih stavova koji doprinose razvoju informatičke pismenosti neophodne za dalje školovanje, život i rad u savremenom društvu, kao i osposobljavanje učenika da efikasno i racionalno koriste računare na način koji ne ugrožava njihovo fizičko i mentalno zdravlje.

Zadaci nastave računarstvo i informatika su da učenici:

– razviju svest o neophodnosti korišćenja računara u svakodnevnom životu i radu i značaju informatike za funkcionisanje i razvoj društva;

– ovladaju korišćenjem programa za obradu teksta i tabelarnih podataka i kreiranje dokumenata u kome su integrisani tekst, slika i tabela;

– efikasno koriste programski jezik zasnovan na prozorima za rešavanje različitih problema u daljem obrazovanju, profesionalnom radu i svakodnevnom životu;

– steknu znanja potrebna za podešavanje parametara operativnog sistema na nivou korisničkog interfejsa, korišćenje mogućnosti operativnih sistema i sistema datoteka konkretnog operativnog sistema;

– razumeju principe funkcionisanja interneta, lokalnih mreža i osposobe se za korišćenje mrežnih resursa, internet servisa i sistema za elektronsko učenje;

– jačaju sposobnost za precizno i koncizno definisanje problema; upoznaju se sa algoritamskim načinom rešavanja problema i osnovnim algoritmima;

– razviju sposobnosti pisanja programa vođenih događajima i razumeju principe kreiranja modularnih i dobro struktuiranih programa;

– upoznaju osnovni koncept i principe Veb dizajna i Veb programiranja, razumeju logiku animacije i ovladaju njenom upotrebom u kreiranju sopstvenih Veb projekata;

– upoznaju principe predstavljanja i obrade crteža i slika na računaru i ovladaju tehnikama korišćenja jednog od grafičkih programa za obradu crteža i slika;

– upoznaju načine izrade prezentacija i osposobe se za izradu jednostavnijih prezentacija;

– upoznaju koncept baze podataka, njenu organizaciju, korišćenje upita za dobijanje traženih podataka iz baze, pravljenje izveštaja i distribuciju podataka;

– jačaju sposobnost rešavanja problema razvojem logičkog i kritičkog mišljenja;

– unaprede sposobnosti za brzo, efikasno i racionalno pronalaženje informacija korišćenjem računara, kao i njihovo kritičko analiziranje, skladištenje i prenošenje;

– razviju preciznost, racionalnost i kreativnost u radu sa računarom;

– unaprede strategije i tehnike samostalnog učenja koristeći mogućnosti računara i razviju spremnost za učenje tokom celog života;

– na adekvatan način koriste prednosti računara i društvenih mreža u udruživanju sa drugima i pokretanju akcija čiji je cilj širenje korisnih informacija ili pružanje pomoći i podrške onima kojima je to potrebno;

– primene stečena znanja i veštine u savladavanju programa drugih nastavnih predmeta;

– izgrade pravilne stavove prema korišćenju računara, bez zloupotrebe i preterivanja koje ugrožava njihov fizičko i mentalno zdravlje;

– upoznaju savremena ergonomska rešenja koja olakšavaju upotrebu računara i izgrade spremnost za praćenje novih rešenja u oblasti informatičke tehnologije.

I razred

oba tipa gimnazije

(0+2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

1. Osnovi informatike

– Informacija i informatika.

– Kodiranje informacija korišćenjem binarnog brojevnog sistema.

– Predstavljanje raznih tipova informacija (tekstualne, grafičke i zvučne).

– Kodiranje karaktera, kodne sheme.

– Jedinice za merenje količine informacija.

– Razvoj informacionih tehnologija (prikupljanja, skladištenja, obrade, prikazivanja i prenosa podataka).

– Značaj i primena računara.

– Karakteristike informacionog društva.

– Uticaj računara na zdravlje.

2. Arhitektura računarskog sistema

– Struktura i princip rada računara.

– Vrste memorije računara.

– Procesor.

– Matična ploča.

– Magistrala.

– Ulazno-izlazni uređaji.

– Uticaj komponenti na performanse računara.

3. Programska podrška računara

– Operativni sistem.

– Sistemski softver.

– Aplikativni softver.

– Verzije i modifikacije programa.

– Distribucija programskih proizvoda (komercijalna, deljena (engl. shareware), javno dostupna (engl. freeware), probna (engl. trial)).

– Zaštita prava na intelektualnu svojinu.

4. Osnove rada u operativnom sistemu sa grafičkim interfejsom

– Osnovni elementi grafičkog interfejsa operativnog sistema (radna površina, prozor, ikona, dugme, panel, meni, katalog).

– Pokretanje programa.

– Datoteka (atributi datoteke, putanja datoteke, grupno ime datoteka) i osnovne operacije nad datotekom.

– Katalog.

– Arhiviranje datoteka i sredstva za arhiviranje datoteka.

– Osnovna podešavanja operativnog sistema: podešavanje datuma i vremena, radne površine (pozadine, čuvara ekrana, rezolucije ekrana), regionalna podešavanja, promena korisničkih naloga.

– Instaliranje korisničkih programa. Uklanjanje programa. Instaliranje upravljačkih programa perifernih uređaja.

– Multimedijalne mogućnosti operativnog sistema.

– Sredstva i metode zaštite računara i informacija.

5. Tekst-procesor

– Radno okruženje tekst-procesora.

– Jednostavnija podešavanja radnog okruženja.

– Pravila slepog kucanja.

– Podešavanje i promena jezika tastature („pisma“).

– Operacije sa dokumentima (kreiranje, otvaranje, premeštanje od jednog do drugog otvorenog dokumenta, čuvanje, zatvaranje).

– Uređivanje teksta.

– Korišćenje simbola za formatiranje.

– Premeštanje sadržaja između više otvorenih dokumenata.

– Umetanje u tekst: specijalnih simbola, datuma i vremena, slika, tekstualnih efekata.

– Pronalaženje i zamena zadatog teksta.

– Umetanje i pozicioniranje netekstualnih objekata.

– Umetanje tabele u tekst.

– Formatiranje teksta (stranica, red, margine, prored).

– Ispravljanje grešaka.

– Numeracija stranica.

– Izrada stilova.

– Korišćenje gotovih šablona i izrada sopstvenih šablona.

– Pisanje matematičkih formula.

– Generisanje sadržaja i indeksa pojmova.

– Štampa dokumenata.

6. Uvod u mrežne informacione tehnologije

– Pojam računarske mreže.

– Računari – serveri i računari – klijenti.

– Globalna mreža (Internet).

– Internet-provajderi i njihove mreže.

– Tehnologije pristupa Internetu.

7. Internet

– Servisi Interneta: World Wide Web, FTP, elektronska pošta, veb-forumi.

– Veb-čitači.

– Pretraživači, pretraživanje i korišćenje informacija sa Interneta.

– Internet mape.

– Virtuelni telefon.

– Društvene mreže i njihovo korišćenje.

– Elektronska trgovina, elektronsko poslovanje i bankarstvo.

– Elekronski podržano učenje.

– Pravo i etika na Internetu.

8. Slajd-prezentacije

– Prezentacije i njihova primena.

– Osnovne etape pri razvoju slajd-prezentacije.

– Pravila dizajna prezentacije.

– Radno okruženje programa za izradu slajd-prezentacija.

– Podešavanja radnog okruženja.

– Kreiranje foto-album prezentacije.

– Tipovi „pogleda“ na prezentaciju.

– Osnovne operacije sa slajdom.

– Dodavanje i formatiranje tekstualnih objekata.

– Dodavanje netekstualnih objekata (grafički, zvučni, video,…).

– Animacija objekata slajda.

– Animacija prelaza između slajdova.

– Dizajn pozadine i „master“ slajda.

– Interaktivna prezentacija (hiperveze, akciona dugmad).

– Podešavanje parametara prikaza prezentacije.

– Štampanje prezentacije.

RAČUNARSTVO I INFORMATIKA

 

II razred

oba tipa gimnazije

(60 časova vežbi godišnje)

1. Rad sa tabelama

– Osnovni pojmovi (prikupljanje podataka, njihovo tabelarno i grafičko prikazivanje na razne načine, kao i čitanje i tumačenje takvih prikaza).

– Osnovni pojmovi o programima za rad sa tabelama (struktura dokumenta, formati datoteka).

– Podešavanje radnog okruženja (palete alatki, prečice, lenjir, pogled, zum…)

– dodavanje, brisanje, premeštanje i preimenovanje radnih listova

– Tipovi podataka.

– Unošenje podataka u tabelu (pojedinačni sadržaji ćelija i automatske popune)

– podešavanje dimenzija, premeštanje, fiksiranje i sakrivanje redova i kolona

– unošenje formula sa osnovnim aritmetičkim operacijama, koristeći reference na ćelije

– kopiranje formula, relativno i apsolutno referenciranje ćelija

– funkcije za: sumiranje, srednju vrednost, minimum, maksimum, prebrojavanje, zaokruživanje

– logičke funkcije

– formatiranje ćelija (broj decimalnih mesta, datum, valuta, procenat, poravnanje, prelom, orijentacija, spajanje ćelija, font, boja sadržaja i pozadine, stil i boja rama ćelije)

– sortiranje i filtriranje

– namena različitih tipova grafikona, prikazivanje podataka iz tabele pomoću grafikona

– podešavanje izgleda stranice dokumenta za štampanje (orijentacija papira, veličina, margine, prelom, uređivanje zaglavlja i podnožja, automatsko numerisanje strana)

– pregledanje dokumenta pre štampanja, automatsko štampanje naslovnog reda, štampanje opsega ćelija, celog radnog lista, celog dokumenta, grafikona i određivanje broja kopija, štampanje dokumenta.

2. Računarska grafika

– Uvod u računarsku grafiku

– Načini predstavljanja slika u računaru – vektorska i rasterska grafika

– Karakteristike računarske grafike – rezolucija i broj boja

– Klasifikacija programa za rad sa računarskom grafikom

– Formati datoteka

– Ulazne i izlazne grafičke jedinice

– Primer programa za kreiranje i obradu rasterske grafike

– Uvoz slike sa kamere i skenera

– Osnovne korekcije slike

– Promena rezolucije slike i formata datoteke

– Optimizacija za veb

– Organizovanje foto-albuma.

– Štampanje rasterske grafike.

– Alati za crtanje.

– Palete boja.

– Efekti, maske, isecanje, brisanje, kopiranje delova slike, podešavanje osvetljenosti, kontrasta itd.

– Retuširanje i foto-montaža

– Dodavanje teksta.

– Izrada GIF-animacije.

– Primer programa za kreiranje vektorske grafike

– Podešavanje radnog okruženja.

– Crtanje osnovnih grafičkih elemenata – objekata.

– Transformacije objekata.

– Kombinovanje objekata.

– Dodavanje teksta.

– Kombinacija rasterske i vektorske grafike.

– Slojevi.

– Globalni pregled crteža.

– Štampanje vektorske grafike.

3. Multimedija

– Načini predstavljanja zvuka u računaru.

– Osnovni formati zapisa zvuka (WAV, MP3, MIDI,…)

– Programi za reprodukciju zvučnih zapisa

– Primer programa za snimanje zvuka

– Načini predstavljanja video-zapisa u računaru

– Osnovni formati video-zapisa

– Programi za reprodukciju video zapisa

– Uvoz video zapisa sa digitalne kamere

– Primer programa za montažu video zapisa (kombinacija slike, videa i zvuka)

– Postavljanje video zapisa na veb

4. Napredno korišćenje interneta

– Veb aplikacije za rad sa dokumentima (rad „u oblaku“, engl. cloud computing). Deljenje dokumenata na vebu

– Blog

– Viki-alat

– Elektronski portfolio

III razred

oba tipa gimnazije

(1 čas nedeljno + 30 časova vežbanja, 37+30 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

1. Rešavanje problema pomoću računara

Rešavanje problema korišćenjem računara. Osnovi algoritmizacije. Transformacija problema na oblik pogodan za rešavanje na računaru. Programski jezici i njihova sintaksa i semantika.

2. Programi zasnovani na prozorima

Osnovne karakteristike programa zasnovanih na prozorima. Elementi grafičkog korisničkog interfejsa (Graphical User Interface). Programi rukovođeni događajima (događaji, izvori događaja i obrada događaja).

3. Uvod u razvojno okruženje programskog jezika

Početak rada i upravljanje razvojnim okruženjem. Prazan projekat. Čuvanje i otvaranje projekta. Forma i podešavanje njenih svojstava. Dodavanje komponenti formi. Komponenta u žiži. Jednostavne komponente: natpis (Label), okvir za unošenje i prikazivanje teksta, dugme (Button), časovnik (Timer) i okvir za grafički objekat. Svojstva komponenti i njihovo podešavanje. Događaji komponenti i obrada događaja.

4. Tipovi podataka

Celobrojni tip. Opseg celobrojnog tipa. Aritmetičke operacije, operacije poređenja i standardne funkcije definisane na celobrojnom tipu. Prioritet operacija.

Realni tip. Opseg realnog tipa. Aritmetičke operacije i standardne funkcije definisane na realnom tipu.

Logički tip.

Znakovni tip.

Nizovni tip.

String tip i osnovne funkcije za rad sa stringovima.

Nabrojivi tip.

Klasa i metode klase – osnovni pojmovi.

5. Naredbe i izrazi

Sintaksa i semantika izraza. Aritmetički izrazi. Logički izrazi.

Naredba dodele.

Konverzija tipova podataka.

Unošenje i prikazivanje podataka.

Algoritam razmene vrednosti dve promenljive. Programiranje izračunavanja po jednostavnim matematičkim formulama.

6. Naredba grananja if

Sintaksa naredbe if.

Algoritmi za:

– određivanje minimuma/maksimuma dva/tri broja;

– uređivanje dva/tri broja u monotono neopadajući/nerastući poredak;

– određivanje sutrašnjeg i jučerašnjeg datuma;

– prikaz naziva dana u nedelji na osnovu učitanog rednog broja dana.

7. Komponente izbora i kontejnerske komponente

Komponente izbora: radio-dugme (RadioButton), okvir za potvrdu (CheckBox), okvir s listom (ListBox), kombinovani okvir (ComboBox). Kontejnerske komponente: okvir za grupu (GroupBox), ploča (Panel).

8. Naredbe za organizaciju ciklusa

Sintaksa naredbi za organizaciju ciklusa. Primena naredbi break i continue u ciklusima.

Algoritmi za:

– tabeliranje vrednosti funkcija;

– izračunavanje suma i proizvoda;

– ispitivanje svojstava celih brojeva.

9. Opis klase

Opis metode klase (funkcije i procedure).

Formalni parametri metode. Telo metode. Sintaksa poziva metode. Stvarni parametri metode. Lokalne promenljive metode.

Polja klase.

Primeri razvoja programa korišćenjem principa „od opšteg ka posebnom“.

10. Tip niza

Jednodimenzionalni nizovi.

Algoritmi sa nizovima:

– osnovne operacije sa nizovima;

– izračunavanje prosečne vrednosti;

– izračunavanje minimalne/maksimalne vrednosti niza;

– pretraživanje u nizu;

– sortiranje niza.

Dvodimenzionalni nizovi. Algoritmi za izračunavanja i transformacije na tabeli i njenim delovima.

Vizuelna komponenta za tabelarni prikaz teksta.

NAPOMENA: Četiri časa u toku godine predviđena su za izradu i ispravak dva jednočasovna pismena zadatka, po jedan u svakom polugodištu.

IV razred

oba tipa gimnazije

(1 čas nedeljno + 30 časova vežbi, 32 + 30 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

I. Baze podataka

1. Osnovi baza podataka

Pojam baze podataka (BP). Sistemi za upravljanje bazama podataka podataka (DBMS – database management system, primeri primene DMBS-a). Razlika između podatka i informacije Informacioni sistemi. Veza BP i informacionih sistema. Modeli BP. Relacione BP. Osnovni pojmovi relacionih BP (kolona, tabela, vrsta). Razlika matematičkog pojma relacije i relacije relacione baze podataka. Pojam ključa BP. Šema relacione BP.

2. Kreiranje baza podataka u konkretnom okruženju

Upoznavanje konkretnog sistema za upravljanje BP. Korišćenje unapred kreiranih BP. Planiranje jednostavnih BP. Korišćenje šablona za kreiranje jednostavnih BP.

3. Rad s tabelama

Kreiranje tabela (sa i bez čarobnjaka). Izbor tipa podataka. Postavljanje primarnog ključa. Unošenje podataka u tabelu. Izmena (uređenje) polja i slogova u relaciji. Formatiranje podataka u tabeli.

4. Veza između tabela

Pojam veze. Kreiranje veze između tabela. Opis referencijalnog integriteta. Izmene veze između tabela.

5. Forme (obrasci)

Kreiranje formi (obrazaca) sa i bez čarobnjaka. Unos podataka pomoću formi (obrazaca). Dodavanje specijalnih kontrola formi (list-boksovi, kombo-boksovi, komandna dugmad i dr.). Kreiranje multitabelarnih formi.

6. Pretraživanje i sortiranje

Traženje informacija u tabeli. Sortiranje, filtriranje i indeksiranje.

7. Upiti

Osnove SQL komandi (definicione SQL komande, kontrolne SQL komande, manipulacione SQL komande). Kreiranje upita (sa i bez čarobnjaka). Pregled rezultata upita. Kreiranje multitabelarnih upita.

8. Izveštaji

Kreiranje izveštaja (sa i bez čarobnjaka). Pregled izveštaja. Postavljanje kontrola i izračunavanja u izveštajima. Kreiranje multitabelarnih izveštaja.

9. Vizuelizacija podataka iz baze

Komponente za povezivanje Windows-aplikacije sa bazom podataka.

Vizuelne komponente za prikazivanje i modifikaciju podataka baze.

Komponenta za navigaciju.

II. Lokalne računarske mreže

– Pojam i prednost umrežavanja

– Lokalne mreže, formiranje i struktura

– Povezivanje čvorova mreže

– IP šema adresiranja

– Ruteri i rutiranje

– Organizacija domena i domenskih imena

– Sistem domenskih imena DNS (Domain Name System)

– Deljenje resursa lokalne mreže

– Navigacija kroz lokalnu mrežu

– Administriranje kućne lokalne mreže

– Funkcionisanje Interneta i osnovni Internet protokoli

– Karakteristike osnovnih tehnologija pristupa Internetu

– Internet-provajderi i njihove mreže

– Povezivanje lokalne mreže sa globalnom mrežom (Internetom)

III. Veb tehnologije

– Uvod (Funkcije Internet-a, veb portali, Elektronsko poslovanje).

– Pojam Veb

– Podela veb sadržaja na statički i dinamički veb

– Klijentske i serverske tehnologije

– Teorija veb dizajna

IV. Dizajn statičkih veb strana (Uvod u HTML i CSS)

– Osnove HTML-a

– Osnovni tagovi HTML-a

– HTML kontrole

– Stilovi u HTML-u (kaskadni stilovi – CSS)

– Metode izrade HTML dokumenata i kaskadnih stilova

– Prezentacija maturskog rada kao statičke internet prezentacije.

V. Rad sa gotovim veb dizajn rešenjima (CMS – Content Management System)

– Šta je CMS

– Osobine CMS-a

– Najčešće korišćeni CMS portali (Joomla, WordPress)

– Prezentacija maturskog rada korišćenjem nekog CMS portala.

NAČINI OSTVARIVANJA PROGRAMA

I razred

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave: Nastava se realizuje kroz laboratorijske vežbe

Mesto realizacije nastave: Laboratorijske vežbe se realizuju u računarskoj laboratoriji

Podela odeljenja na grupe: Prilikom realizacije vežbi odeljenje se deli na dve grupe

Preporuke za realizaciju nastave:

Na početku nastave uraditi proveru nivoa znanja i veština učenika, koja treba da posluži kao orijentir za organizaciju i eventualnu individualizaciju nastave.

U uvodnom delu dvočasa nastavnik ističe cilj i zadatke odgovarajuće nastavne jedinice, zatim realizuje teorijski deo neophodan za rad učenika na računarima. Uvodni deo dvočasa, u zavisnosti od sadržaja nastavne jedinice, može da traje najviše 30 minuta. Nakon toga organizovati aktivnost koja, u zavisnosti od teme, podstiče izgradnju znanja, analizu, kritičko mišljenje, interdisciplinarno povezivanje. Aktivnost treba da uključuje praktičan rad, primenu IKT, povezivanje i primenu sadržaja različitih nastavnih predmeta, tema i oblasti sa kojima se susreću izvan škole. Aktivnosti osmisliti tako da povećavaju motivaciju za učenje i podstiču formiranje stavova, uverenja i sistema vrednosti u vezi sa razvojem jezičke i informatičke pismenosti, zdravim stilovima života, razvojem kreativnosti, sposobnosti vrednovanja i samovrednovanja.

Pri realizaciji programa dati prednost projektnoj, problemskoj i aktivnoj nastavi, kooperativnom učenju, izgradnji znanja i razvoju kritičkog mišljenja. Podsticati timski rad i saradnju naročito u oblastima gde nastavnik proceni da su prisutne velike razlike u predznanju kod pojedinih učenika. Ukoliko uslovi dozvoljavaju dati učenicima podršku hibridnim modelom nastave (kombinacijom tradicionalne nastave i elektronski podržanog učenja), pogotovo u slučajevima kada je zbog razlika u predznanju potrebna veća individualizacija nastave.

U narednom tekstu, u zagradama je naveden preporučeni broj časova za savlađivanje sadržaja.

Pri realizaciji tematske celine Osnovi informatike učenici bi trebalo da usvoje značenje pojmova informacija i informatika (1); ovladaju veštinom prevođenja broja iz dekadnog u binarni brojevni sistem i obratno (2); znaju da objasne kako se u računaru kodiraju tekstualna, grafička i zvučna informacija, usvoje pojmove bit, bajt, i redove veličine za merenje količine informacija (2).

Razvoj informacionih tehnologija sagledati u kontekstu značaja razvoja ovih tehnologija za razvoj i širenje pismenosti i razvoj ljudskog društva uopšte. Podstaći učenike da povezuju razvoj IKT-a sa temama iz istorije, matematike, fizike i ostalim oblastima ljudske delatnosti (2). Iz ovog ugla sagledati značaj informatike, oblasti primene računara (i njihov razvoj), i karakteristike informacionog društva (1).

Razviti kod učenika svest o opasnostima i neophodnim merama zaštite zdravlja od preterane i nepravilne upotrebe računara (1).

(ostaje 1 čas za sistematizaciju teme)

Preporuke za realizaciju:

– potrebno je objasniti gradaciju „podatak-informacija-znanje“ i utvrditi značaj informatike u prikupljanju i čuvanju podataka, transformaciji u korisnu informaciju i integraciji u znanje;

– kodiranje karaktera i kodne sheme (ASCII, Unicode) moguće je obraditi i uz temu „tekst procesor“;

– za vežbanje: prevođenja količine informacija iz jedne merne jedinice u drugu, ili prevođenja iz dekadnog brojevnog sistema u binarni i obratno, može se koristiti kalkulator (koji se nalazi u sastavu operativnog sistema);

– važno je da se na primerima (zvuka, temperature, slike) učenicima približi proces diskretizacije informacija, koja je neophodna radi obrade na računaru;

– kod upoznavanja sa razvojem informacionih tehnologija ne upuštati se u performanse računara pojedinih generacija već sagledati mesto informacionih tehnologija u razvoju nauke i tehnike u datom istorijskom periodu i uticaj tehnologije na razvoj pismenosti, privrede i ljudskog društva uopšte (realizovati kroz diskusiju);

– ukazati na osnovne profilaktičke mere pri korišćenju računara.

Pri realizaciji tematske celine Arhitektura računarskog sistema potrebno je da učenici steknu znanja o strukturi i principu rada računara, funkciji njegovih komponenti i uticaju komponenti na performanse računara. Ovo treba postići tako što će učenici znati da: navedu i praktično prepoznaju iz kojih se komponenti sastoji računar (2); objasne namenu operativne i spoljašnje memorije u računarskom sistemu, nabroje vrste spoljašnjih memorija i objasne njihove karakteristike (1); objasne funkciju procesora, matične ploče i magistrale u računaru, objasne kako se odvija komunikacija komponenti u toku izvršavanja programa (1); navedu parametre kojima se izražavaju performanse računarskih komponenti i objasne njihov uticaj na performanse računara (2).

(ostaje 2 časa za uvežbavanje i sistematizaciju teme)

Preporuke za realizaciju:

– učenici treba da upoznaju funkcionalne mogućnosti komponenti i princip rada računara bez upuštanja u detalje tehničke realizacije (elektronske sheme, konstruktivni detalji itd.);

– razvoj komponenti računara treba prikazati zanimljivim video isečcima i drugim materijalima sa Interneta;

– poželjno je da se učenicima pokaže redosled rasklapanja i sklapanja računara, i omogući da to sami ponove: iz komponenti sastave računar i pokrenu ga;

– korisno je da se učenicima ukaže na jednostavne kvarove koje mogu sami prepoznati i otkloniti;

– uvodeći opšte pojmove, na primer: kapacitet memorije, brzina procesora, nastavnik treba da upozna učenike sa vrednostima ovih parametara na školskim računarima (koristeći „kontrolnu tablu“ operativnog sistema);

– za domaći, učenici mogu da, za kućne računare, naprave listu komponenti i njihovih karakteristika;

– radi postizanja važnog pedagoškog cilja: razvoja kod učenika navike za samostalno korišćenje pomoćne literature, u ovoj nastavnoj oblasti učenici za domaći zadatak mogu da, korišćenjem računarskih časopisa ili Interneta, opišu konfiguraciju računarskog sistema koja u tom momentu ima najbolje performanse.

Pri realizaciji tematske celine Programska podrška računara potrebno je da učenici steknu znanja o značaju programske podrške za funkcionisanje računara i uticaju na njegove mogućnosti. Ovo treba postići tako što će učenici naučiti da objasne osnovne funkcije operativnog sistema, razliku između sistemskog i aplikativnog softvera, navedu etape u razvoju programskog proizvoda (1); objasne karakteristike distribucija programskih proizvoda, razlikuju prava korišćenja licenciranih programskih proizvoda i informacija do kojih može doći putem mreže. Učenicima razviti pravnu i etičku svest o autorskim pravima nad informacijama koje se distribuiraju putem mreže.. Posebnu pažnju posvetiti potrebi korišćenja licenciranih programa, zaštiti programa i podataka, virusima i zaštiti od njih. Povezati gradivo sa njihovim iskustvima (1).

Pri realizaciji tematske celine Osnove rada u operativnom sistemu sa grafičkim interfejsom učenik treba da stekne znanja, veštine i navike bitne za uspešno korišćenje osnovnih mogućnosti operativnog sistema. Ova znanja omogućiće mu da: podesi osnovne parametre operativnog sistema (regionalna i jezička podešavanja, izgled okruženja itd.) (1); pokrene i koristi programe koji su u sastavu operativnog sistema za uređenje teksta, crtanje i jednostavna numerička izračunavanja (2); razlikuje namenu datoteke i kataloga, navede namenu tipova datoteka koji se najčešće koriste, izabere odgovarajući program za pregled ili uređivanje pojedinih tipova datoteka (podešavanje podrazumevanog programa za određeni tip datoteke) (1); primenjuje osnovne operacije koje se koriste pri radu sa datotekama i katalozima, formira hijerarhijsku strukturu kataloga, arhivira i dearhivira datoteke, kataloge i diskove (2); zna da odreaguje na najčešće poruke operativnog sistema (pri brisanju datoteka i kataloga; pri zatvaranju programa, a da nije prethodno sačuvan dokument, itd.), instalira i deinstalira korisničke programe, instalira i deinstalira upravljačke programe za periferne uređaje (1); koristi multimedijalne mogućnosti operativnog sistema (1); objasni destruktivne mogućnosti računarskih virusa, koristi i podešava antivirusni program (1). Neki elementi tematske celine Osnove rada u operativnom sistemu sa grafičkim interfejsom mogu se prožimati sa drugim tematskim celinama, tako što će se, na primer, program kalkulator (koji se nalazi u okviru operativnog sistema) koristiti kada se uči prevođenje iz dekadnog u binarni brojevni sistem i obratno, klasifikaciju programa izvršiti na konkretnim primerima, strukturu i performanse konkretnog računara sagledati kroz elemente operativnog sistema itd.

(ostaje 1 čas za sistematizaciju prethodne dve teme)

Pri realizaciji tematske celine Tekst – procesor potrebno je da učenik stekne znanja, veštine i navike neophodne za uspešno korišćenje programa za obradu teksta. Ovo se ogleda u osposobljenosti učenika da: podesi radno okruženje tekst procesora, unese tekst (u ćiriličnom i latiničnom pismu) (1); zna i primenjuje pravila slepog kucanja (2); koristi osnovne operacije za uređenje teksta (otklanjanje grešaka, umetanje teksta, prelom reda, spajanje susednih paragrafa; prikazivanje i sakrivanje simbola za formatiranje i njihova primena, kopiranje, isecanje i premeštanje selektovanog teksta) (1); sačuva uneti tekst na nekom spoljašnjem medijumu za čuvanje informacija, otvori tekstualni dokument, zatvori aktivni dokument, premešta sadržaj između više otvorenih dokumenata, automatski pronađe i zameni zadati tekst (1); umetne u tekst: specijalne simbole, datum i vreme, sliku, tekstualne efekte, umetne i pozicionira netekstualne objekte (dijagrame, formule, fotografije, itd.) (1); kreira tabelu zadatih svojstava korišćenjem sredstava tekst procesora (1); primeni operacije za formatiranje teksta i paragrafa (promena svojstava simbola i paragrafa, kreiranje zaglavlja i podnožja, pretvaranje teksta u listu, pretvaranje teksta u tabelu, slaganje teksta po kolonama, itd.) (1); koristi alate za ispravljanje gramatičkih i pravopisnih grešaka (1); umetne numeraciju stranica, kreira i koristi stilove, generiše sadržaj i indeks pojmova (1); koristi gotove šablone i izradi šablone po sopstvenim potrebama (1); unese u dokument matematičke formule, pregleda tekstualni dokument pre štampe; podešava parametre za štampu, štampa (1).

(ostaje 4 časa za uvežbavanje, rad na projektu i sistematizaciju teme)

Preporuke za realizaciju:

– insistirati da se učenici navikavaju da poštuju pravila slepog kucanja i upotrebu pisma maternjeg jezika;

– učenike treba upoznati sa postojanjem dva tipa tekst procesora – onih zasnovanih na jezicima za obeležavanje teksta (npr. LaTeX, HTML) i WYSIWYG sistema kakav će se obrađivati u okviru predmeta;

– učenike treba upoznati sa logičkom strukturom tipičnih dokumenata (molbi, obaveštenja, itd.), školskih referata, seminarskih i maturskih radova;

– za vežbu od učenika se može tražiti da neformatirani tekst od bar deset strana urede po ugledu na uređenu verziju datu u formatu koji se ne može konvertovati u dokument tekst procesora (na primer, pdf-format);

– ukazati na probleme koji mogu da iskrsnu pri pokušaju da se štampa dokument kada su instalirani upravljački programi za više štampača;

– poželjno je da izradu jednostavnijih dokumenata učenici uvežbaju kroz domaće zadatke.

Pri realizaciji tematske celine Uvod u mrežne informacione tehnologije potrebno je da učenici shvate prednosti umrežavanja, razumeju u čemu je razlika između računara – servera i računara – klijenata, koji posao obavljaju Internet – provajderi, karakteristike osnovnih tehnologija pristupa Internetu, adresiranje na Internetu, principe funkcionisanja Interneta, čemu služe Internet protokoli, kako da poveže računar sa Internetom (2).

Preporuke za realizaciju:

– polazna tačka pri upoznavanju lokalnih mreža treba da bude konkretna školska mreža na kojoj se mogu ilustrovati njene sastavne komponente, topologija, resursi, klijent – server, itd.;

– lokalne mreže, nakon upoznavanja, treba staviti u kontekst Interneta (mreže svih mreža) i kooperativnog korišćenja raspoloživih informacionih resursa

Pri realizaciji tematske celine Internet potrebno je da učenici nauče da: vizualizuju veb-stranicu korišćenjem veb-čitača, kreću se veb-prostranstvom korišćenjem adresa i hiperlinkova, pronalaze i preuzimaju sadržaje sa veba, koriste Internet mape (2); otvore i podese nalog elektronske pošte (vebmejl), šalju i preuzimaju poruke i datoteke korišćenjem elektronske pošte i servisa za sinhronu komunikaciju, upoznaju se sa pravilima elektronske komunikacije (netiqette) (2); upoznaju se sa načinom funkcionisanja, pravilima ponašanja, prednostima i opasnostima socijalnih mreža (1); upoznaju se sa servisima za deljenje datoteka na Internetu i pojmom veb-aplikacije (Cloud computing) (1); otvore nalog i koriste virtuelni telefon, (npr Skajp i sl.) (2); razumeju pojmove „elektronska trgovina“ i „elektronsko bankarstvo“, (1) nauče kako funkcioniše elektronski podržano učenje (1). Pri svemu ovome neophodno je permanentno raditi na razvijanju svesti o važnosti poštovanja pravnih i etičkih normi pri korišćenju Interneta, kritičkom prihvatanju informacija sa veba, poštovanju autorskih prava pri korišćenju informacija sa veba, poštovanju prava privatnosti.

(ostaje 2 časa za uvežbavanje i sistematizaciju teme, povezivanje sa drugim oblastima, upoznavanjem sa veb aplikacijama prema interesovanju učenika)

Preporuke za realizaciju:

– vežbe krstarenja (engl. surf) i pretraživanja trebalo bi da su u funkciji ovog, ali i drugih predmeta, kako bi se kod učenika razvijala navika korišćenja Interneta za prikupljanje informacija za potrebe sopstvenog obrazovanja;

– preuzimanje datoteka sa veba vežbati na datotekama raznih tipova (tekst, slika, video-klip);

– učenicima treba objasniti kako rade pretraživački sistemi i o čemu treba voditi računa da bi se ostvarila efikasnija pretraga;

– pri korišćenju preuzetih informacija insistirati na kritičkom pristupu informacijama i poštovanju autorskih prava na internetu.

Pri realizaciji tematske celine Slajd-prezentacije potrebno je da učenici shvate prednosti korišćenja slajd-prezentacija u različitim situacijama, prepoznaju situacije u kojima se može koristiti slajd-prezentacija, planiraju i izrađuju adekvatne prezentacije. Pri tome je potrebno da znaju osnovne etape pri razvoju slajd-prezentacije, osnovne principe dobrog dizajna prezentacije (broj informacija po slajdu, estetika, animacija u službi sadržaja) (2); podešavanje radnog okruženja programa za izradu slajd-prezentacija, odabir odgovarajućeg tipa „pogleda“ na prezentaciju, izradu foto-album prezentacije, osnovne operacije sa slajdom, dizajniranje pozadine i „mastera“ slajda na zadati način, dodavanje i formatiranje tekstualnih objekata, dodavanje netekstualnih objekata, animaciju objekata slajda, animaciju prelaza između slajdova (2); pravljenje interaktivne prezentacije, podešavanje vreme trajanja slajdova, automatizaciju prezentacije, podešavanje parametara štampe i štampanje prezentacije (2); Kroz timski rad na projektima uvežbati i utvrditi naučeno. Na kraju izvršiti zajedničku analizu i vrednovanje projekata (6).

Preporuke za realizaciju:

– tokom izlaganja gradiva od strane nastavnika na prvom dvočasu, prikazati učenicima raznovrsne primere prezentacija: dobrih i onih sa tipičnim greškama i kroz diskusiju doći do „pravila dobre prezentacije“;

– rad na prezentacijama organizovati projektnom metodom;

– učenike organizovati po timovima;

– dati smernice za izradu projekta:

– odluka: tema, cilj, oblasti koje projekat obuhvata (insistirati na interdisciplinarnosti), izvori, primenljivost, izvodljivost,

– planiranje: tok projekta (koraci realizacije), scenario, dizajn,

– realizacija,

– kriterijumi za ocenjivanje projekta: Ostvarenost cilja, multidisciplinaran pristup, originalnost upotrebljenih materijala, dizajn, multimedijalnost, interaktivnost, tehnička realizacija, timski rad;

– organizovati samoprocenu i saradničko ocenjivanje;

– konsultacije sa nastavnikom i saradnju tima tokom izrade projekta realizovati putem sistema za elektronski podržano učenje ili nekim drugim vidom komunikacije i saradnje putem Interneta.

II razred

1. Rad sa tabelama

Objasniti osnovne pojmove o programima za rad sa tabelama (tabela, vrsta, kolona, ćelija,…) i ukazati na njihovu opštost u programima ovog tipa.

Pri unošenju podataka u tabelu, objasniti razliku između različitih tipova podataka (numerički formati, datum i vreme), kao i greške koje mogu iz toga da proizađu. Prilikom manipulacija sa podacima (označavanja ćelija, kretanje kroz tabelu, premeštanje, kopiranje,…), ukazati na opštost ovih komandi i uporediti ih sa sličnim komandama u programima za obradu teksta.

Kod transformacija tabele ukazati na različite mogućnosti dodavanja ili oduzimanja redova, ili kolona u tabeli. Objasniti pojam opsega.

Kod formatiranja prikaza podatka u ćeliji, prikazati na primerima mogućnost različitog tumačenja istog numeričkog podatka (broj, datum, vreme). Takođe, naglasiti važnost dobrog prikaza podataka (visine i širine ćelija, fonta, poravnanja) i isticanja pojedinih podataka ili grupa podataka razdvajanjem različitim tipovima linija i bojenjem ili senčenjem.

Ukazati na povezanost podataka u tabeli i mogućnost dobijanja izvedenih podataka primenom formula. Objasniti pojam adrese i različite mogućnosti referenciranja ćelija. Ukazati na različite mogućnosti dodeljivanja imena podacima ili grupama podataka i prednosti korišćenja imena.

Prikazati funkcije ugrađene u program i obratiti pažnju na najosnovnije funkcije, posebno za sumiranje i sortiranje.

Ukazati na različite mogućnosti automatskog unošenja podataka u seriji.

Posebnu pažnju posvetiti različitim mogućnostima grafičkog predstavljanja podataka. Ukazati na promene podataka definisanih u tabeli formulama, i grafikonu u slučaju izmene pojedinih podataka u tabeli. Ukazati na mogućnost naknadnih promena u grafikonu, kako u tekstu, tako i u razmeri i bojama (pozadine slova, skale, boja, promena veličine,…).

Ukazati na važnost prethodnog pregleda podataka i grafikona pre štampanja, kao i na osnovne opcije pri štampanju.

Sve pojmove uvoditi kroz demonstraciju na primerima. Od samog početka davati učenicima najpre jednostavne, a zatim sve složenije primere kroz koje će sami praktično isprobati ono što je demonstrirao nastavnik.

Preporučljivo je da se svi novi pojmovi uvedu u prvih 12 časova tako što će učenici raditi zadatke koje je pripremio nastavnik (tekstualnim opisom zadatka ili zadatom konačnom tabelom, odštampanom, bez uvida u formule) a zatim učenicima dati konkretne male projekte različite prirode: da naprave elektronski obrazac (na primer predračun ili nešto slično), prikupljanje i obradu podataka koji se odnose na uspeh učenika iz pojedinih predmeta, neku pojavu ili proces iz drugih nastavnih i vannastavnih oblasti rada i interesovanja učenika.

2. Računarska grafika

Uvod u računarsku grafiku (preporuka: 2 časa)

Objasniti razliku između vektorskog i rasterskog predstavljanja slike, prednosti i nedostatke jednog i drugog načina. Objasniti osnovne tipove formata slika i ukazati na razlike među njima. Ukazati na postojanje biblioteka gotovih crteža i slika.

Pri uvođenju pojmova rasterske i vektorske grafike, neka učenici na svojim računarima paralelno otvore prozore programa za crtanje koji je u sastavu operativnog sistema i npr. tekst-procesor, reći im da u oba nacrtaju elipsu i maksimalno zumiraju, nacrtaju zatim obojeni kvadrat preko dela elipse i pokušaju da ga „premeste“, pri svemu tome zahtevati od njih da izvode zaključke u vezi sa karakteristikama jedne i druge vrste grafike. Napraviti paralelu između ove dve vrste grafike u odnosu na crteže vodenim bojama i kolaže od papira. Kod nastavne jedinice koja se odnosi na formate datoteka ilustrovati konkretnim primerima, urađenim od jedne fotografije, zumirati slike, porediti veličine datoteka.

Primer programa za kreiranje i obradu rasterske grafike (preporuka: 10 časova)

Pripremiti za časove digitalni foto-aparat ili mobilni telefon sa kamerom i na času praviti fotografije. Na prethodnom času dati učenicima zadatak da donesu fotografije koje će na času skenirati. Učenici mogu na svojim fotografijama da uvežbavaju tehnike osnovnih korekcija i obrade fotografije: uklanjanje „crvenih očiju“, retuširanje, foto-montažu, promenu rezolucije i formata slike, a zatim naprave foto-album svih radova.

Primer programa za kreiranje vektorske grafike (preporuka: 8 časova)

Posebnu pažnju posvetiti projektovanju crteža (podeli na nivoe, uočavanju simetrije, objekata koji se dobijaju pomeranjem, rotacijom, transformacijom ili modifikacijom drugih objekata itd.), kao i pripremi za crtanje (izbor veličine i orijentacije papira, postavljanje jedinica mere, razmere, pomoćnih linija i mreže, privlačenja, uglova, itd.).

Kod crtanja osnovnih grafičkih elemenata (duž, izlomljena linija, pravougaonik, kvadrat, krug, elipsa) objasniti princip korišćenja alatki i ukazati na sličnost komandi u različitim programima. Slično je i sa radom sa grafičkim elementima i njihovim označavanjem, brisanjem, kopiranjem, grupisanjem i razlaganjem, premeštanjem, rotiranjem, simetričnim preslikavanjem i ostalim manipulacijama. Ukazati na važnost podele po nivoima i osnovne osobine nivoa (vidljivost, mogućnost štampanja, zaključavanje).

Kod transformacija objekata obratiti pažnju na tačno određivanje veličine, promenu veličine (po jednoj ili obe dimenzije), promenu atributa linija i njihovo eventualno vezivanje za nivo. Posebno ukazati na razliku otvorene i zatvorene linije i mogućnost popunjavanja (bojom, uzorkom, itd.).

Ukazati na važnost promene veličine prikaza slike na ekranu (uvećavanje i umanjivanje crteža), i na razloge i načine osvežavanja crteža. Kod korišćenja teksta ukazati na različite vrste teksta u ovim programima, objasniti njihovu namenu i prikazati efekte koji se time postižu.

Kod štampanja ukazati na različite mogućnosti štampanja crteža i detaljno objasniti samo najosnovnije.

Za uvežbavanje dati učenicima konkretan zadatak da nacrtaju grb škole, svog grada ili sportskog društva, naslovnu stranu školskog časopisa, reklamni pano i sl.

3. Multimedija

Obradu ove teme zasnovati na iskustvima učenika, rezimirati njihova znanja, zapažanja i iskustva u radu sa zvukom i videom.

Napraviti uporedni pregled nekoliko programa za reprodukciju zvuka.

Pri upoznavanju sa osnovnim formatima zapisa zvuka, napraviti paralelu između rasterske i vektorske grafike sa jedne strane i snimljenog i sintetičkog zvuka sa druge strane. Dati učenicima priliku da snime sopstveni glas i reprodukuju ga. Povezati sa temom izrade prezentacija u prvom razredu i mogućnošću snimanja naracije uz slajdove.

Napraviti uporedni pregled nekoliko programa za reprodukciju video-zapisa.

Rad sa video-zapisima zasnovati na video radovima učenika napravljenih na času ili pripremljenih unapred (u vidu domaćih zadataka). Potrebno je da učenici savladaju osnovne tehnike montaže video materijala, zvuka, efekata i natpisa.

Posebnu pažnju obratiti na problematiku autorskih prava i etičkih normi pri korišćenju tuđih zvučnih i video zapisa, kao i na poštovanje prava na privatnost osoba koje su bile akteri snimljenih materijala i tražnje njihovih dozvola za objavljivanje.

4. Napredno korišćenje interneta

Veb aplikacije i deljenje dokumenata (preporuka: 6 časova)

Upoznati učenike sa principima, prednostima i nedostacima upotrebe veb-aplikacija i radom „u oblaku“ (engl. cloud computing). Podsticati učenike na razmišljanje i navoditi da oni izvode zaključke o ovoj temi.

Predstaviti učenicima različite sisteme za rad sa veb aplikacijama i deljenje dokumenata, a učenicima pružiti priliku da rade u jednom od njih.

Blog, viki, elektronski portfolio (preporuka: 6 časova)

Prikazati učenicima konkretne primere bloga, vikija, i elektronskog portfolija, razmotriti mogućnosti primene, učenicima pružiti priliku da kreiraju sadržaje i komentare na vebsajtovima i portalima sa slobodnim pristupom ili u sastavu školskog veb-sajta ili platforme za elektronski podržano učenje. Aktivnosti osmisliti tako da podstiču timski rad, saradnju, kritičko mišljenje, procenu i samoprocenu kroz rad na času, primenu u drugim nastavnim oblastima i domaće zadatke.

Posebnu pažnju obratiti na problematiku autorskih prava, etičkih normi, poštovanje prava na privatnost, pravilno pisanje i izražavanje i pravila lepog ponašanja u komunikaciji.

III razred

Pri sastavljanju programa i redosledu tematskih celina vodilo se računa o obezbeđivanju postupnosti u ostvarivanju sadržaja, kao i o psihofizičkim mogućnostima učenika ovog uzrasta. Primere, koji se koriste u realizaciji nastave, treba prilagoditi interesovanjima i predmetima koji preovlađuju na pojedinačnim smerovima.

Uz svaku tematsku celinu dat je orijentacioni broj časova za njeno ostvarivanje.

Realizacija programa računarstva i informatike postiže se dobrom organizacijom nastavnog procesa, što praktično znači:

– racionalno korišćenje raspoloživog fonda časova,

– dobru organizaciju praktičnih vežbi na računaru,

– dobar izbor zadataka koji se algoritamski rešavaju.

Racionalno korišćenje časova podrazumeva dobar raspored rada. Prilikom njegove izrade voditi računa da svako polugodšte ima zaokružene tematske celine.

U pogledu organizacije rada, značajno je obratiti pažnju na sledeće elemente:

– teorijska nastava se izvodi sa celim odeljenjem i, po potrebi nastavnik praktično demonstrira postupak rešavanja problema uz upotrebu računara. Na časovima teorijske nastave učenicima treba objasniti osnovne naredbe i uputiti ih kako da povezuju i primenjuju prethodno usvojena znanja i stalno podsticati učenike da povezuju poznato sa nepoznatim;

– uvežbavanje i praktičan rad izvodi se u računarskoj laboratoriji, pod kontrolom profesora ili saradnika u nastavi. Učenici izvode vežbe samostalno, pošto od profesora dobiju potrebna uputstva o načinu rada, postupcima i fazama izrade. Tokom realizacije vežbe, profesor ili saradnik u nastavi dužni su da pruže sva neophodna dodatna objašnjenja kao i potrebnu pomoć svakom učeniku posebno. Svaka vežba mora imati tačno utvrđen cilj i zadatak koji se saopštava učenicima;

– za izvođenje vežbi odeljenje se deli na dve grupe. Ocenjivanje učenika treba obavljati sistematski u toku školske godine. Elementi za ocenjivanje treba da budu usmene provere znanja, rezultati rada na računarskim vežbama, kao i ukupan učenikov odnos prema radu, izvršavanju planiranih obaveza i, poštovanju utvrđenih rokova.

U toku ostvarivanja programa, neophodno je da profesor koristi Opšte didaktičko-metodičko uputstvo za ostvarivanje programa u srednjim školama, koje je sastavni deo planova i programa.

Predlog broja časova koji je dat uz nastavne teme je orijentacioni i nastavnik može napraviti preraspodelu prema sopstvenom mišljenju.

Rešavanje problema pomoću računara

Kako je informatika jedan od baznih instrumenata za razvoj intelektualnih sposobnosti učenika, nezavisno od bilo kog drugog predmeta, kroz nastavu ovog predmeta se očekuje da se učenici upute u tehniku rešavanja problema polazeći od prikupljanja bitnih informacija, njihovog sistematizovanja, čuvanja, obrade pomoću računara i prezentiranja dobijenih rezultata. Posebnu pažnju pokloniti algoritmizaciji – postupak kroz koji učenici treba da steknu navike i veštine u rešavanju raznovrsnih problema (ne samo matematičkih) na sistematičan i precizan način. Programski jezik se ovde koristi samo kao sredstvo za realizaciju algoritma na računaru.

Pri realizaciji kursa treba imati na umu da njegov zadatak nije proizvodnja programera, kao što ni nastava matematike sa mnogo većim fondom ne daje matematičare, već „razvijanje sposobnosti za potpuno, precizno i koncizno definisanje problema i mogućih postupaka za njihovo rešavanje“, kako bi lakše i efikasnije rešavali probleme sa kojima će se susretati u toku daljeg školovanja, budućem profesionalnom radu i svakodnevnom životu.

Programi zasnovani na prozorima

Pri realizaciji ove tematske celine treba istaći značaj poštovanja specifikacije koju je postavila firma Microsoft pri projektovanju grafičkog korisničkog interfejsa (lakše snalaženje u programu bez obzira na proizvođača). Učenicima se mogu prikazati neki od njima poznatih programa (Word, Excel,…) kako bi uočili šta im je zajedničko u pogledu dizajniranja (funkcionalno povezane komponente su objedinjene u grupe, svaki prozor ima neku centralnu temu, stilska usaglašenost svih prozora,…). Posebnu pažnju obratiti na pojam „događaj“, na načine nastajanja „događaja“ i „obradu događaja“.

Uvod u razvojno okruženje programskog jezika

Pri realizaciji ove tematske celine treba objasniti najvažnije komande za rukovanje okruženjem, a zatim izloženu materiju uvežbavati na primerima sa nekoliko okvira za tekst za unos podataka, oznaka za prikaz rezultata i dugmadi za pokretanje izračunavanja. Poželjno je da se prvi primeri, dok učenici ne steknu osnovne navike za rad u integrisanom razvojnom okruženju, demonstriraju metodom „korak po korak“ tako da učenici mogu detaljno da isprate sve etape u izradi aplikacije. Rukovaoci događajima za dugmad treba da budu jednostavne linijske strukture, jer pri realizaciji ove tematske celine nije akcenat na izradi logički složenih aplikacija. Nastavnik bi trebalo da insistira da se objektima koje korisnik imenuje (umesto ponuđenih imena) daju osmišljena imena koja bliže odslikavaju njihov tip i namenu korišćenjem Mađarske notacije, tj. zadavanje prefiksa u imenu koji ukazuje na tip objekta.

Tipovi podataka

Pri realizaciji ove tematske celine treba poći od matematičkog pojma celog i realnog broja, intervala njihovih vrednosti i operacija koje se mogu primenjivati. Objasniti zašto se sužava interval vrednosti kada se određeni tipovi podataka registruju u računaru i šta se dešava kada se u toku izračunavanja izraza dobije vrednost van dozvoljenog opsega. Kroz uvodni primer programa koji izračunava vrednost zbira dva cela broja demonstrirati šta se dešava ako se unesu podaci realnog tipa. Kroz isti primer ilustrovati rad sa podacima različitih tipova. Ukazati da ono što je tačno u matematici, ne mora biti tačno i u programiranju, na primer da (1/3)*3 nije jednako 1.

Pojam promenljiva treba tretirati kao „crnu kutiju“ u kojoj se mogu čuvati podaci, bez upuštanja u njenu binarnu reprezentaciju. Za neke jednostavne primere tražiti od učenika da promenljivoj pridruže najpogodniji tip.

Insistirati da se učenici od prvih programa, radi njihove bolje čitljivosti, navikavaju da za imena promenljivih koriste osmišljena imena, odnosno imena koja asociraju na vrstu informacije koja se u njima čuva.

Naredbe i izrazi

Pri upoznavanju sa naredbom dodele važno je objasniti dodelu oblika: A:=A+1; koja je za učenike zbunjujuća zbog zbog sličnosti sa matematičkom jednačinom koja nema rešenje. Ukazati na razliku između znaka jednakosti koji se koristi u sastavu naredbe „dodele“ vrednosti, za razliku od znaka jednakosti koji se koristi za označavanje relacije „jednako“. Istaći da promenljiva može čuvati samo jednu vrednost, i da svaka dodela vrednosti promenljivoj poništava njen prethodni sadržaj.

Vrlo je važno objasniti šta je nedefinisana promenljiva i posledice njenog korišćenja.

Učenicima ukazati kada je neophodno realizovati konverziju ulaznih podataka, koji se učitavaju posredstvom vizuelnih komponenti, iz tipa string u odgovarajući tip i obratno (kada je potrebno da se prikažu).

Već od prvih primera programa treba izbegavati matematičke formulacije problema koji se rešavaju, kako učenici ovaj predmet ne bi doživljavali kao dodatnu nastavu iz matematike. Težiti da formulacija problema bude takva da se njom traži rešavanje problema iz drugih nastavnih oblasti i svakodnevnog života.

Naredba grananja if

U ovoj nastavnoj temi posebnu pažnju posvetiti algoritmu kojim se izračunava maksimum/minimum dva (tri) broja i ukazati zašto je za ulazne podatke a i b bolje primeniti postupak:

max:=a;

if max<b then max:=b;

umesto:

if a<b

then max:=b

else max:=a;

Tražiti od učenika da sami izračunaju maksimum četiri broja kako bi se uverili u opravdanost preporučenog načina razmišljanja koji će posebno doći do izražaja pri izračunavanju maksimuma jedno ili dvodimenzionalnog niza.

Komponente izbora i kontejnerske komponente

U toku realizacije ove nastavne teme korišćenje obrađenih komponenti uvežbavati na programima razgranate strukture. Naredba grananja treba da se oslanja na stanje potvrđenosti okvira za potvrdu i radio-dugmadi. Za grupisanje komponenti u logičke celine koristiti kontejnerske komponente.

Naredbe za organizaciju ciklusa

Kako pri realizaciji ove nastavne teme algoritmi postaju složeniji vrlo je bitno da nastavnik na uvodnim primerima osim prezentiranja programa izvrši njegovo „ručno“ testiranje popunjavanjem tablice vrednosti promenljivih posle izvršavanja svake naredbe programa. Ovo pomaže razumevanju logike izvršavanja programa, pa bi učenici bar kod prvih samostalno urađenih programa trebalo da obave ovakva testiranja.

Kod algoritma sumiranja (ili prebrojavanja) ukazati na posledice izostavljanja inicijalizacije promenljive za određivanje sume (broja pojavljivanja) pre ulaska u ciklus, ili što se učenicima često dešava umetanja inicijalizacije u telo cilusa. Objasniti kako se povećava efikasnost algoritma ako se u algoritmima sumiranja tekući sabirak može izračunati na osnovu prethodnog, umesto da se svaki put izračunava iznova (na primer: suma faktorijela, suma uzastopnih stepena broja, itd.).

Opis klase

Pri realizaciji ove nastavne oblasti ne treba tražiti da učenik samostalno kreira novu klasu već da klasi koju automatski generiše sistem dodaje metode (funkcije i procedure) i promenljive (kao polja klase) kako bi postupno upoznavao sastavne elemente klase i pravila njihovog kreiranja. Metode treba da budu i sredstvo koje će učenik koristiti pri upoznavanju sa tehnikom projektovanja „odozgo nadole“, koja ima opšteobrazovni karakter, jer ne samo da olakšava rešavanje problema uz pomoć računara, već može da bude i efikasan metod za rešavanje problema u drugim oblastima, pa i u svakodnevnom životu. Nastavnik mora u početku (dok to ne postane navika učenika) insistirati da se problem rešava razbijanjem na logičke celine (ukazujući na njih), koje se realizuju pomoću metoda.

Tip niza

Pri realizaciji ove nastavne teme važno je istaći neophodnost uvođenja jednodimenzionalnog niza ilustrujući to problemima pri čijem rešavanju je neophodno ostvariti više od jednog prolaza kroz niz (na primer, redni broj učenika čija je visina najbliža prosečnoj visini učenika odeljenja).

Pre upoznavanja sa algoritmom sortiranja niza x[1], x[2],…, x[n] u neopadajući (nerastući) poredak poželjno je da se sastave neki pripremni algoritmi. Na primer, napraviti algoritam kojim se u nizu: i-ti element niza razmenjuje sa svakim elementom desno od njega (x[i+1], x[i+2],…, x[n]) koji je manji (veći); a zatim pokazati da se ponavljanjem prethodnog postupka za i: 1, 2,…, n-1 niz sortira u neopadajući (nerastući) poredak.

Pri obradi teme pretraživanje u nizu treba istaći potrebu da se pri kreiranju algoritma vodi računa i o njegovoj efikasnosti. Na primer, nije svejedno da li ćemo u telefonskom imeniku sa telefonima za 1000 osoba telefon neke osobe tražiti iz najviše 1000 koraka (linearnim pretraživanjem), ili primeniti algoritam (binarnog pretraživanja) koji omogućava da telefon tražene osobe (ako je ima u imeniku) pronađemo u najviše 10 koraka.

Pri realizaciji ove tematske celine za prikaz jedno i dvodimenzionalnih nizova može se koristiti vizuelna komponenta koja omogućava tabelarni prikaz teksta. Za prikaz jednodimenzionalnih nizova može da se koristi samo jedan red tabele ili dva gde bi prvi red predstavljao zaglavlje sa pojedinačnim nazivima elemenata niza.

IV razred

Sadržaj programa predmeta Računarstvo i informatika za četvrti razred svih tipova gimnazije je koncipiran tako da akcenat bude na praktičnoj primeni računara. I pored toga što je u programu izdvojeno pet celina, mogu se uočiti dve glavne oblasti zastupljene u programu – to su baze podataka i izrada veb prezentacija. Reč je o vrlo aktuelnim oblastima računarstva, čije poznavanje je potrebno za uspešno snalaženje i komunikaciju u savremenom svetu.

Pri sastavljanju programa i redosledu tematskih celina vodilo se računa o obezbeđivanju postupnosti u ostvarivanju sadržaja, kao i o psihofizičkim mogućnostima učenika ovog uzrasta.

Ostvarivanje programa računarstva i informatike postiže se dobrom organizacijom nastavnog procesa, što praktično znači:

– racionalno korišćenje raspoloživog fonda časova;

– dobru organizaciju praktičnih vežbi na računaru;

Racionalno korišćenje časova podrazumeva dobar raspored rada. Prilikom njegove izrade voditi računa da svako polugodište ima zaokružene tematske celine.

U pogledu organizacije rada, značajno je obratiti pažnju na sledeće elemente:

– teorijska nastava se izvodi sa celim odeljenjem i, po potrebi, nastavnik praktično demonstrira upotrebu računara. Na časovima teorijske nastave učenicima treba objasniti osnovne naredbe i komande i uputiti ih kako da povezuju i primenjuju prethodno usvojena znanja i stalno podsticati učenike da povezuju poznato sa nepoznatim. Prema potrebi, u toku izvođenja ove nastave, nastavnik može koristiti računar (video-projektor) za demonstraciju mogućnosti korišćenog softvera;

– uvežbavanje i praktičan rad izvode se u računarskoj laboratoriji, pod kontrolom nastavnika. Učenici izvode vežbe samostalno, pošto od nastavnika dobiju potrebna uputstva o načinu rada, postupcima i fazama izrade. Tokom realizacije vežbe nastavnik je dužan da pruži sva neophodna dodatna objašnjenja kao i potrebnu pomoć svakom učeniku posebno. Svaka vežba mora imati tačno utvrđen cilj i zadatak koji se saopštava učenicima; Prilikom izvođenja ove nastave učenike jednog odeljenja treba podeliti u dve približno jednake grupe tako da svaki učenik ima mogućnost da radi na računaru. Za vreme izvođenja praktične nastave, učenici bi uvežbavali korišćenje raspoloživih softverskih alata za rad sa bazama podataka, odnosno za pravljenje veb prezentacija. U isto vreme, vežbali bi zadatke koje su dobili na teorijskim časovima ili, neposredno, za vreme praktične nastave. Pored toga poželjno je da svaki učenik uradi po jedan projekat iz dve glavne oblasti zastupljene u programu. U okviru prvog projekta učenici bi trebalo da kreiraju baze podataka koje se odnose na problematiku iz svakodnevnog života (telefonski imenik, katalog knjiga, računarski herbarijum i dr.). Drugi projekat bi se odnosio na neku prezentaciju. Učenik može da napravi ličnu prezentaciju na internetu ili prezentaciju svog maturskog rada. Naravno, mogu se praviti i razne druge prezentacije, ali izradu prezentacije iz drugih oblasti treba da odobri predmetni nastavnik. Projekti se, po pravilu, rade u školskoj laboratoriji za vreme praktičnih vežbi ili van redovnih časova. Za uvežbavanje gradiva učenici dobijaju domaće zadatke, koje rade kod kuće (ako imaju mogućnosti). Učenicima, koji nemaju računare kod kuće, treba omogućiti izradu domaćih zadataka u školi.

U toku ostvarivanja programa, neophodno je da nastavnik koristi Opšte didaktičko-metodičko uputstvo za ostvarivanje programa u srednjim školama, koje je sastavni deo planova i programa.

Pri realizaciji programa dati prednost projektnoj, problemskoj i aktivnoj nastavi, kooperativnom učenju, izgradnji znanja i razvoju kritičkog mišljenja. Podsticati timski rad i saradnju naročito u oblastima gde nastavnik proceni da su prisutne velike razlike u predznanju kod pojedinih učenika.

Pored svake od pet tematskih celina naveden je okvirni fond časova (kod prve celine, koja je najobimnija, naveden je okvirni fond časova i kod svake potceline).

U programu nije napravljena striktna podela između časova teorijske nastave i vežbi. Međutim, približno isti fond časova (u toku školske godine) je posvećen kako teorijskoj nastavi tako i vežbama. U zavisnosti od raspoloživih resursa škole, prepušta se nastavnicima predmeta da organizuju izvođenje nastave u učionici, odnosno, laboratoriji. To praktično znači da pojedine nastavne jedinice (koje zahtevaju intenzivan praktični rad) mogu da se u potpunosti ostvaruju u laboratoriji, dok neke druge (teorijski orijentisane) mogu u celosti da se ostvaruju u učionici.

Baze podataka

Pri realizaciji tematske celine Baze podataka izdvojeno je devet potcelina. Prva je nazvana Osnovi baza podataka i ona je, pretežno, teorijskog karaktera. Ovde učenici treba da se upoznaju sa pojmom informacionog sistema i bitnim pojmovima vezanim za baze podataka (BP). Uspešno savladavanje ove potceline je veoma važno za razumevanje koncepta BP. Ovde posebnu pažnju treba pokloniti modelima podataka, a detaljno se zadržati na relacionim BP. Objasniti pojmove kao što su: osnovni pojmovi relacionih BP (kolona, tabela, vrsta) kao i pojmove šema, podšema, primarni ključ, strani ključ itd. U ovoj podcelini objasniti da profesionalne baze podataka kreiraju dizajneri baza podataka, da unos, održavanje i dobijanje podataka obavljaju korisnici. Objasniti ulogu administratora baze.

Druga potcelina je nazvana Kreiranje baza podataka u konkretnom okruženju. Ovo je praktično orijentisana potcelina. Ovde učenici treba da se upoznaju sa nekim konkretnim sistemom za upravljanje bazama podataka (SUBP) kao što su: ACCESS, MySQL, SQL i dr. U okviru toga pogodno je da se upoznaju sa korišćenjem nekih BP koje su unapred formirane. U okviru ove nastavne teme treba uraditi osnovne zadatke: kako pokrenuti, ugasiti aplikaciju za rad sa bazama podataka; otvoriti, zatvoriti bazu; napraviti novu bazu i snimiti je na zadatu lokaciju; prikazati, ukloniti ugrađene palete sa alatkama; minimizovati, prikazati traku sa alatkama (ribbon); upotrebiti ugrađenu pomoć.

Treća podcelina nazvana je Rad s tabelama. U okviru ove podceline treba objasniti pojam tabele i njenog značaja za relacione BP. Posebno se treba zadržati na razlici između strukture tabele (šeme) i podataka u tabeli. Koristeći konkretan SUBP učenici treba da kreiraju nekoliko tabela i, po mogućnosti, da formatiraju podatke u njima. U radu sa zapisima dodati, izbrisati zapis. Dodati, izmeniti, obrisati podatke u zapisu. Napraviti tabelu i precizirati polja sa odgovarajućim tipovima podataka: tekst, broj, datum/vreme, da/ne. Podesiti svojstva polja: veličina, format broja, format datuma/vremena, podrazumevana vrednost. Napraviti pravilo za proveru unetog broja, datuma/vremena, valute. Razumeti posledice promene tipa podataka, svojstava polja u tabeli. Postaviti polje za primarni ključ. Indeksirati polje (sa ili bez omogućenih duplikata). Dodati polje u postojeću relaciju. Promeniti širinu kolone.

Za povezivanje dve ili više tabela bitan je pojam veza. Četvrta potcelina, nazvana Veza između tabela odnosi se na ovu problematiku. Ovde treba objasniti veze tipa: jedan prema jedan, jedan prema više i dr. Takođe, treba objasniti da se ne mogu ažurirati podaci u jednoj tabeli ako se time narušava odnos između te i drugih tabela (referencijani integritet).

Potcelina nazvana Forme (obrasci) odnosi se na pregledan unos i prikaz podataka po slogovima. Forme se mogu formirati na razne načine, a relativno jednostavan način je da se za te svrhe koristi čarobnjak (ako SUBP to omogućava). Međutim, ako se forme kreiraju bez pomoći čarobnjaka, za to je potrebna i određena programerska (dizajnerska) veština, kao i poznavanje nekih komponenti karakterističnih za vizuelne aplikacije. Ovde je poželjno upoznati učenike sa načinom korišćenja nekih komponenti, ali bez zalaženja u detaljna razmatranja. U okviru ove teme treba: objasniti da se obrazac koristi za prikazivanje i održavanje zapisa; napraviti i imenovati obrazac; ubaciti nov zapis koristeći obrazac; izbrisati zapis koristeći obrazac; dodati, izmeniti, obrisati podatak koristeći obrazac; dodati, izmeniti tekst u zaglavlju ili podnožju obrasca.

Šesta potcelina je nazvana Pretraživanje i sortiranje i ona se, uglavnom, odnosi na rad sa jednom tabelama. Većina SUBP pruža razne mogućnosti za sortiranje i uređenje podataka. Na konkretnim primerima treba pokazati kako se vrši indeksiranje kolona za brže nalaženje podataka. U okviru ove nastavne teme treba uraditi osnovne zadatke: otvoriti, zatvoriti tabelu, upit, obrazac, izveštaj. Promeniti načine prikaza tabele, upita, obrasca, izveštaja. Izbrisati tabelu, upit, obrazac, izveštaj. Kretati se kroz zapise u tabeli, upitu, obrascu. Sortirati zapise u tabeli, upitu, obrascu u rastućem ili opadajućem, brojčanom ili abecednom redosledu.

Za svaku BP veoma je bitna mogućnost uspešnog nalaženja željenih podataka. Podaci se pronalaze postavljanjem upita.

U sedmoj potcelini nazvanoj Upiti treba objasniti pojam upita i način kreiranja upita. Kod pojedinih SUBP upiti se jednostavno mogu kreirati korišćenjem čarobnjaka. I ako postoji ova mogućnost, treba se zadržati na kreiranju upita bez korišćenja čarobnjaka. Ovde treba objasniti šta su osnovne SQL komande (SELECT, INSERT, UPDATE, DELETE, WHERE, ORDER BY, GROUP BY..HAVING, UNION, JOIN i TRANSFORM..PIVOT). i kako se formiraju upiti pomoću SQL -a. Uraditi kroz vežbanja osnovne operacije : pronaći zadatu reč, broj, datum u polju koristeći komandu za pretragu, primeniti filter na tabelu, obrazac. Ukloniti primenjen filter iz tabele, obrasca. Objasniti da se upit koristi za dobijanje i analizu podataka. Napraviti upit nad jednom tabelom koristeći određene kriterijume. Napraviti upit nad dve tabele koristeći određene kriterijume. Dodati kriterijume u upit koristeći jedan ili više sledećih operatora: =, <>, <, <=, >, >=. Dodati kriterijume u upit koristeći jedan ili više logičkih operatora: AND, OR, NOT. Upotrebiti džoker znake u upitu: * ili %,? ili _. Objasniti kako se upit pokreće i menja: dodati, ukloniti, premestiti, sakriti, prikazati polja.

U tematskoj celini Izveštaji, treba objasniti šta je izveštaj i na konkretnim primerima pokazati kako se formiraju izveštaji. Jednostavnije je kreiranje izveštaja pomoću čarobnjaka (ako SUBP to omogućava), ali ovde treba pokazati kako se mogu formirati izveštaji iz više relacija korišćenjem upita. Izgled izveštaja je dosta važan pa određenu pažnju treba pokloniti i formatiranju podataka u izveštaju. U okviru ove teme treba: objasniti upotrebu izveštaja za štampanje odabranih informacija iz relacije ili upita; napraviti izveštaj baziran na tabeli ili upitu; promeniti raspored polja za podatke i zaglavlja u izgledu izveštaja; predstaviti određena polja u grupnom izveštaju koristeći zbir, minimum, maksimum, prosek, broj, na odgovarajućim tačkama; dodati, izmeniti tekst u zaglavlju, podnožju izveštaja; izvesti (export) tabelu, rezultat upita u tabelarni dokument (.xls), tekst (.txt,.csv), XML format na zadatu lokaciju; kod štampanja promeniti orijentaciju tabele, obrasca, rezultata upita, izveštaja; Promeniti veličinu papira; Odštampati stranu, izabran(e) zapis(e), celu tabelu; Odštampati sve zapise u obliku obrasca; Odštampati rezultat upita; Odštampati stranu (strane) izveštaja, ceo izveštaj.

Poslednja potcelina (u okviru BP) je Vizuelizacija podataka iz baze, u okviru koje treba pokazati kako se uspostavlja veza sa bazom u integrisanom okruženju programskog jezika koji su učenici upoznali u trećem razredu. Za prikazivanje i modifikaciju podataka baze koristiti relaciju. Za ilustraciju može se koristiti demonstraciona baza iz sastava sistema za upravljanje bazom podataka.

Lokalne računarske mreže

Tematska celina Lokalne računarske mreže je uvedena u program za četvrtu godinu, kao logičan sled teme Uvod u mrežne informacione tehnologije, koja se obrađuje na prvoj godini a kao uvod u Veb tehnologije. Pri realizaciji ove tematske celine potrebno je da se učenici podsete principa umrežavanja i korišćenja Interneta kao globalne mreže. Potrebno je da učenici budu dalje upoznati sa: pojmom lokalne mreže i njenom strukturom; uređajima koji se koriste za umrežavanje korišćenjem resursa lokalne mreže; razlikom između računara – servera i računara – klijenata; ulogom rutera i pojmom rutiranja; održavanjem i administriranjem kućne lokalne mreže; principima funkcionisanja Interneta i osnovnim tehnologijama pristupanja Internetu; ulogom Internet – provajdera; Internet protokolima; razlikom između lokalne i globalne mreže; sistemom domenskih imena (DNS – Domain Name System); povezivanjem lokalne mreže sa Internetom.

Preporuke za realizaciju:

– u skladu sa resursima, učenicima treba u najvećoj meri praktično približiti sve mogućnosti umrežavanja, od umrežavanja dva računara do postavljanja male lokalne mreže(ili koristiti već postojeću školsku mrežu) i njenog povezivanja, odgovarajućom internet konekcijom, sa globalnom mrežom.

– podstaći učenike da, kroz diskusiju, povežu stečena znanja o Internetu kao globalnoj mreži iz obrađenih modula na ranijim godinama sa novim saznanjima o umrežavanju i lokalnim računarskim mrežama.

Veb tehnologije

Pri realizaciji tematske celine Veb tehnologije potrebno je da učenici: razumeju sve funkcije Interneta, od početne ideje globalnog umrežavanja, pronalaženja i davanja informacija, preko veb portala kao objedinjenih servisa i aplikacija, do korišćenja Interneta za Elektronsko poslovanje; da razumeju pojam Veb-a(WWW); razumeju podelu na statički i dinamički veb; razumeju podelu na klijentske i serverske tehnologije; se upoznaju sa teorijom veb dizajna (šta je veb dizajn, aspekti veb dizajna, tehnologije veb dizajna, razvoj veb sajta). Pri svemu ovome neophodno je permanentno raditi na razvijanju svesti o važnosti poštovanja pravnih i etičkih normi pri korišćenju Interneta, kritičkom prihvatanju informacija sa veba, poštovanju autorskih prava pri korišćenju informacija sa veba, poštovanju prava privatnosti.

Preporuke za realizaciju:

– učenicima treba objasniti razliku između statičke veb strane, dinamičke veb strane koja ima forme za spregu sa nekom bazom podataka i veb portala(dati primer za portal za elektronsko poslovanje i primer veb portala koji se koristi u zabavne svrhe); podeliti učenike u timove radi lakšeg i bržeg pronalaženja ovih primera u skladu sa interesovanjima učenika;

– kod podele na statički i dinamički veb podstaći učenike da sami pronađu primere pretraživanjem na Internet-u i da uoče prednosti i mane oba pristupa;

– pomenuti, bez ulaženja u detaljniji opis programskih jezika, najčešće klijentske tehnologije (Java Script, VBScript, Dynamic HTML);

– pomenuti, bez ulaženja u detaljniji opis programskih jezika, najčešće serverske tehnologije (Active Server Pages, ColdFusion, PHP);

Dizajn statičkih veb strana

Pri realizaciji tematske celine Dizajn statičkih veb strana učenik treba da stekne znanja i veštine bitne za uspešno korišćenje osnovnih mogućnosti najjednostavnijeg alata za veb dizajn HTML, koji predstavlja standard za veb dokumente. Učenik bi trebalo da nauči: osnove HTML-a; strukturu – osnovne tagove(<HTML>, </HTML> – zagrade HTML – teksta; <HEAD>, </HEAD> – zagrade zagljavlja, sadrži meta – definicije HTML – dokumenta; <TITLE>, </TITLE> – zagrade za naziv HTML – dokumenta i <BODY>, </BODY> – zagrade teksta obeleženog dokumenta); pisanje programa u najjednostavnijem tekst editoru; liste(numerisane i nenumerisane liste); formatiranje teksta u okviru HTML-a; tag za boje pozadine, objekta i slika; pravljenje linkova; rad sa slikom u okviru HTML-a; rad sa tabelama; rad sa frejmovima; forme i elemente forme(upiti nad bazama podataka); rad sa CSS-om(stilovi); umetanje stilova direktno u HTML fajl; korišćenje stilova u zasebnom css fajlu, koji se poziva iz HEAD tag-a.

Preporuke za realizaciju:

– pri realizaciji ove tematske celine raditi sa najjednostavnijim editorom (Dreamweaver, Frontpage), podstaći učenike da primene stečena znanja iz rada sa programima za obradu teksta i programima za obradu slika i tako pripreme sadržaj za kreiranje sopstvene veb strane;

– podstaći učenike da svoje teme za maturski rad obrade korišćenjem HTML-a i prezentiraju ga u obliku veb strane, pri biranju sadržaja insistirati na kritičkom pristupu informacijama i i negovanju estetike.

Rad sa gotovim veb dizajn rešenjima (CMS – Content Management System)

Pri realizaciji tematske celine Rad sa gotovim veb dizajn rešenjima potrebno je učenike upoznati sa: gotovim veb rešenjima koji se besplatno mogu naći na internetu, preuzeti i koristiti u lične i komercijalne svrhe, a objedinjeni su pod nazivom CMS; osnovnim odlikama i prednostima CMS portala (Podaci se mogu unositi ili pregledati sa bilo kojeg mesta na svetu, u geografskom smislu, samo uz pristup Internet-u; sadržaj stranice može da menja bilo koja osoba kojoj su od strane vlasnika data administratorska prava pristupa na portal; podaci su odvojeni od izgleda veb stranice, tako da je vlasnicima portala administratorski panel za unos podataka uvek isti, a prikaz tih podataka posetiocima zavisi od šablona (template); odvajanje podataka od dizajna omogućava da se lako promeni izgled veb strane bez potreba ponovnog kopiranja ili unošenja podataka u stranicu, administracija se obavlja preko veoma jednostavnog grafičkog interfejsa; možete dati pravo nekim osobama da unose tekstove, ali oni neće biti objavljeni dok ih nadležna osoba ne odobri; za unos informacija koristi se tekstualni editor sličan WordPad / MS Word programu; moguć upload media fajlova (slike, dokumenti) na server, te njihovo jednostavno publikovanje i uređivanje); najčešće korišćenim CMS portalima (navesti Joomla, WordPress portale i primere njihovog korišćenja); postupkom download-a potrebnih šablona i njihovom instalacijom na računaru.

Preporuke za realizaciju:

– podstaći učenike da, radeći u timovima, već obrađene maturske radove u vidu najjednostavnijih HTML strana sada obrade u nekom šablonu izabranog CMS-a.

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s