Borland Pascal 7.0 – Radno okruženje (IDE) programskog jezika – Uvod

Borland Pascal 7.0
Radno okruženje (IDE) programskog jezika
Uvod

Ukoliko ste instalirali programski jezik Borland Pascal 7.0 i podesili prečicu na desktopu (na osnovu uputstava iz prethodnih lekcija), možete preći na upoznavanje sa izgledom i mogućnostima radnog okruženja programskog jezika Borland Pascal 7.0.

1. Glavni prozor radnog okruženja programskog jezika Borland Pascal 7.0

Pokretanjem prečice Borland Pascal 7 na desktopu (duplim klikom na prečicu), pokreće se i otvara se glavni prozor radnog okruženja (IDE) programskog jezika Borland Pascal 7.0 koji izgleda kao na slici 1:

Slika 1. Glavni prozor radnog okruženja programskog jezika Borland Pascal 7.0

Izgled prozora je nešto drugačiji od prozora većine drugih programa u grafičkom okruženju operativnog sistema MS Windows. Radi se o okruženju MS DOS. Ipak, postoje očekivane sličnosti. U gornjem delu, odnosno u prvoj liniji ekrana nalazi se linija menija (menu bar), u poslednjoj je statustna linija (status bar), dok je između radna površina.

Prilikom prvog pokretanja programa nakon instalacije, radna površina bi trebalo da bude prazna (kao na slici 1). Ukoliko nije, odnosno ukoliko postoje neki prozori sa plavom pozadinom, onda ih treba zatvoriti izborom stavke iz menija Window-Close all.

1.1. Linija menija (MENU BAR)

Meni
Stavke menija možete birati mišem, s tim što je izgled pokazivača miša drugačiji, ili prečicama sa tastature.
Preporuka je da što je moguće više i čećše koristite prečice i funkcionalne tastere sa tastature.
Meni se može pozvati pritiskom na funkcijski taster F10, a zatim korićenjem strelica za navigaciju (levo, desno, gore dole) pozicionira se takozvani fokus (zelena pozadina) odnosno stavka menija. Pritiskom na taster ENTER potvrđuje se izbor stavke, dok se tasterom ESC otkazuje izbor.

2. Podeašvanje radnog foldera

Rešavanje zadataka iz programiranja podrazumeva i pisanje i testiranje programa, odnosno programskog koda na računaru. Program se upisuje u fajl u određenom folderu. Inicijalno to je folder BIN čija je putanja C:BPBIN. U školi na jednom računaru u toku nedelje radi više učenika iz različitih odeljenja i grupa. Ako svaki učenik snima svoje programe u isti folder, posle nekog vremena postalo bi izuzetno komplikovano snimanje novih i pronalaženje starih fajlova u tom zajedničkom folderu.
Bolje rešenje je da svaka grupa odeljenja ima svoj folder. Dogovor je da, na primer, druga grupa odeljenja III-5 sve svoje fajlove čuva u posebnom folderu: E:\My Documents\2012\352.

Da bismo to uradili, potrebno je da izaberemo stavku menija File-Change dir… kao na slici 2:

Slika 2. File-Change dir

Nakon toga otvara se prozor (dijalog boks) Change Direcrtory kao na slici 3:

Slika 3. Prozor Change Directory

Vidimo da je incijalni folder C:\BP\BIN. Sada je potrebno da promenimo podrazumevani folder. Da bismo to uradili neophodno je da se vratimo na koren particije C: kao na slici 4:

Slika 4. Prozor Change Directory – koren particije C:

Vraćanje na koren particije C: moemo da uradimo duplim klikom mia na C: ili koristići tastere TAB i za navigaciju (levo, desno, gore, dole) kojima pomeramo fokus (zelena linija) eljenog foldera, a izbor potvdrđujemo tasterom ENTER, nakon čega se otvara lista podfoldera korena particije C: kao na slici 4. Sada tasterom za nvigaciju (strelica dole) pomeramo fokus na folder DOCUME~1. Operativni sistem MS DOS ne prikazuje vie od 8 karaktera u nazivima fajlova i foldera, te ako je naziv dui od 8 karaktera u prikazuje prvih 6, kao sedmi prikazuje znak ~ (tilda) a kao poslednji cifru 1 ili 2. Potvrđujemo izbor foldera DOCUME~1 čime se prikazuje struktura njegovih podfoldera kao na slici 5:

Slika 5. Prozor Change Directory – folder C:DOCUME~1

Ipak, retko se deava da je folder My Documents ba u korenu particije C: kao na slici 5. Gde se tačno nalazi folder My Documents zavisi od konfugaracije operativnog sistema, tačnije od organizacije foldera na hard disku. U ovom primeru, podrazumeva se da se na particiji C: čuvaju samo vani sistemski folderi i fajlovi samog operativnog sistema, kao i instalirani korsnicčki programi (aplikacije), a da sve ostale fajlove koje koristimo u radu smetamo u posebnu particiju, u ovom slučaju E: u kojoj se nalazi folder My Documents.

Ukoliko elite da saznate vie o organizaciji foldera i particija na spoljnim memorijama računara ili tačnu putanju do foldera My Documents, moete pogledati lekciju Organizacija fajlova i foldera u okviru kursa Računarstvo i informatika 1.

Da bismo promenili particiju, potrebno je da u prozoru Change Directory pomerimo fokus na prvu stavku Drivers kao na slici 6:

Slika 6. Prozor Change Directory – Drives

Potvrđivanjem izbora stavke Drives dobija spisak svih dostupnih particija na računaru, a zatim pomeramo fokus na particiju E: kao na slici 7:

Slika 7. Prozor Change Directory – Particija E:

Zatim, potvrđujemo izbor particije E:, čime se prikazuju folderi ove particije kao na slici 8:

Slika 8. Prozor Change Directory – Folderi particije E:

Sada nam ostaje samo da pronađemo i izaberemo folder My Documents (slika 9) i da u okviru tog foldera pronađemo folder nae grupe kao na slici 10:

Slika 9. Prozor Change Directory – Folder My Documents

Slika 10. Prozor Change Directory – Radni folder grupe

Kada smo pronali radni folder grupe, potvrđujemo izbor klikom na dugme OK, ili pritiskom na taster TAB, a zatim ENTER. Time smo potvrdili i zavrili izbor podrazumevanog radnog foldera, prozor Change Directory se zatvara i prikaz radnog okruenja je ponovo kao na slici 1.


Šta ako nemamo ovu strukturu foldera?

Međutim, moguće je da na računaru na kojem radimo nemamo ovakvu strukturu foldera. U tom slučaju, potrebno je da najpre napravimo sličnu strukturu foldera, a to je najlake uraditi iz MS Windows Explorer-a. Najbri način na pokrenemo program MS Windows Explorer je pritiskom tastera ALT-TAB čime fokus prebacujemo (vraćamo) na MS Windows kao na slici 11:

Slika 11. Sa ALT-TAB prelazimo iz prozora Pascal-a u prozor MS Widows

Sada iz Start menija pokrećemo program MS Windows Explorer, pronalazimo folder My Documents, pravimo odgovarajuću strukturu foldera i ponovo se vraćamo u Borland Pascal izborom kombinacije tastera ALT-TAB ili miem klikom na minimiziranu ikonu Borland Pascal 7.0 na Task bar-u.

3. Otvaranje novog fajla

Za novi svaki zadatak koji reavamo trebalo bi da imamo jedan novi fajl. Otvaranje novog fajla je isto u većini programa i postie se iz menija File-New, kao na slici 12:
40.

Slika 12: File-New

Nakon toga otvara se novi prazan plavi prozor, koji u naslovnoj liniji prikazuje naziv fajla NONAME00.PAS (kao na slici 13) čime program ukazuje da fajl još uvek nema pravo ime, odnosno da nije snimljen (kao to u recimo MS Word-u dobijamo fajl Document1.doc).

Slika 13: NONAME00.PAS

4. Snimanje fajla

Preporuka je da se odmah nakon otvaranja novog fajla, iako je potpuno prazan, fajl snimi. Hajdemo sada da vidimo ta se zapravo stvarno deava. Vratite se za trenutak u MS Windows Explorer (ALT-TAB) i pogledajte folder E:My Documents2011352 (slika 14):

Slika 14: MS Windows Explorer – Prazan folder E:\My Documents\2012\352

Ukoliko smo upravo sada napravili ovaj folder, onda je on prazan. Sada se kombinacijom tastera ALT-TAB ponovo vraćamo u radno okruženje programa Borland Pascal. Iz menija biramo File-Save, kao na slici 15:

Slika 15. File-Save

Nakon izbora iz menija File-Save, otvara se prozor Save File As kao na slici 16:

Slika 16: Prozor Save File As

Obratite pažnju na donji deo ovog prozora, tačnije dijalog boksa u u plavom prozoru sa svetlo plavim tekstom. Nevedena je putanja trenutno aktivnog radnog foldera u koji će se snimiti fajl sa ekstenzijom PAS. Ostaje nam samo da upišemo naziv fajla u polju Save file as, kao na slici 17:

Slika 17: Naziv novog fajla Zad01

Kada dajemo imena novim fajlovima trebalo bi da se pridržavamo sledećih pravila:

  1. ne navodimo ekstenziju (.pas) jer je program automatski dodeljuje
  2. izbegavamo nazive duže od 8 karaktera
  3. prvi karakter mora biti slovo engleske abecede
  4. izbegavamo nacionalne karaktere (š,č,ć,đ,ž)
  5. izbegavamo specijalne karaktere, naročito karaktere kao to su *,@,.,!,/,,+
  6. koristimo standardni ASCII kod, odnosno kodni raspored Engleske tastature, i slova engleske abecede, kao i cifre sa numeričke tastature
  7. izbegavamo blanko znake (space, razmak)
  8. nije bitna razlika između malih i velikih slova
  9. naziv fajla bi trebalo da bude takav da asocira na tekst zadatka – pošto se radi o laboratorijskim vežbama najlakše je da se krene od Zad01, a zatim redom da se dodeljuju imena za sledeće zadatke kao Zad02, Zad03…Ali ovo pravilo nije obavezno, mnogo je važnije da učenik ako recimo na jednom času uradi 3 zadatka, da kasnije može relativno lako da pronađe traženi određeni zadatak

Kada smo uneli naziv fajla, potvrđujemo unos klikom na dugme OK, ili pritiskom na taster ENTER, čime se zatvara prozor Save File As i prikazuje plavi prozor sada sa naslovom ZAD01.PAS kao na slici 18. Ukoliko smo uneli pogrean naziv fajla ili fajl sa takvim imenom u istom folderu već postoji dobićemo odgovarajuću poruku o greci, a zatim ponovimo unos sa drugim ispravnim nazivom fajla.

Slika 18. Prazan fajl ZAD01.PAS

Kao to moemo da primetimo, program je sam dodelio ekstenziju na naziv fajla, tako da je puni naziv fajla sada ZAD01.PAS.
Hajde sada da se vratimo u MS Windows Explorer sa ALT-TAB. Dobićemo prozor kao na slici 19:

Slika 19: MS Windows Explorer – Folder E:My Documents2011352 i fajl ZAD01.PAS

Ako je na računaru instaliran program Borland Delphi, izlged ikone će biti kao na slici 19, u suprotnom neto drugačiji. U ovom periodu treba izbegavati otvaranje ikone duplim klikom, jer će se pokrenuti program Borland Delphi, koji ćemo učiti tek na sledećem kursu. Ukoliko ipak, grekom pokrenete program Borland Delphi, pronađite u njegovom meniju File-Exit da zatvorite programsko okuenje ovog programskog jezika i vratite se u prozor MS Windows Explorer-a kao na slici 19.

Uvek je dobro da imamo detaljan pregled ikona u prozoru, naročito kada programiramo. Iz menija MS Windows Explorer-a izaberite stavku View-Detail, sada će izgled prozora biti kao na slici 20:

Slika 20: MS Windows Explorer – Folder E:My Documents2011352 i fajl ZAD01.PAS (View-Details)

Poto smo se uverili da smo stvarno napravili potpuno prazan fajl (veličina 0 bajta, datum i vreme po trenutnom sistemskom vremenu) moemo da se vratimo u prozor Borland Pascal 7.0 kombinacijom tastera ALT-TAB kao na slici 18.
Sada moemo da napiemo svoj prvi program u okruenju Borland Pascal 7.0.

5. Unos naredbi programskog koda

Za početak izabraćemo jednostavan program. Kako svaki program u Pascal-u mora da ima početak i kraj, to znači da treba da napiemo naredbe Begin i End kao na slici 21. Primećujemo da su slova ove dve naredbe bela, kao i da je korićenje tastature očekivano i slično drugim elementarnim editorima, kao to je recimo MS NotePad. Iza naredbe End treba da imamo tačku koja označava fizički kraj programa.
Najmanji mogući program u Pascalu bi dakle izgledao ovako:

Begin
End.

Međutim, praktično, takav program ne bi radio nita. Te ćemo za početak ubaciti jo jednu naredbu recimo za tampanje, odnosno prikaz podataka na ekranu (Write) između naredbi Begin i End. kao na slici 21:

Slika 21. Primer jednostavnog programa u Pascal-u

Umetanje novog reda se postie kao i u drugim editorima teksta (pozicioniranje kursora na kraj prethodnog reda, pa taster ENTER, ili početak narednog reda, pa taster ENTER, pa strelica na gore). Primećujemo da je naredba Write označena utim slovima.
Iza naredbe Write napisaćemo kao argument neki kratak tekst između jednostrukih apostrofa kao na slici 21.

Poto smo napisali kratak program, odnosno napravili neke izmene poeljno je da ih snimimo izborom stavke iz menija FIle-Save. Program sada ne otvara dijalog boks Save File As, jer faj ima svoje ime, tako da samo snima izmene u isti fajl.

6. Kompajliranje

Program smo napisal, ali jo uvek ne vidimo da program neto radi. Napisali smo program koji na ekranu treba da ispie poruku Zdravo, ali to jo nismo videli. Razlog je taj to editor ispisane naredbe tretira kao tekst. Tačnije mogli smo da napiemo čist tekst, kao na primer izvetaj sa nekog događaja.

Da bi program radio, potrebno je da se napisane naredbe prevedu na maini razumljiv jezik, odnosno na mainski kod. Za to je potrebno da imamo odgovarajući kompajler, koji je kao neki prevodilac sa jednog na drugi jezik.

Srećom kompajler je ugrađen u okruenje svakog programskog jezika i moemo ga pokrenuti iz menija Compile-Compile kao na slici 22:

Slika 22. Kompajler (Compile)

E sad. ta se stvarno deava? I kompajler je neki program, a to znači da ima ograničene mogućnosti i da mora da se izvraava po tačno utvrđenim pravilima. U slučaju Borland Pascal-a kompajler čita tekst napisanog programskog koda od početka do kraja, odnosno od prvog slova u gornjem levom uglu ekrana (slovo B, naredbe Begin) i redom u desno do kraja linije, a zatim prelazi u novi red. Čim naiđe na neto to ne razume, odnosno to ne moe da prevede, staje i ispisuje poruku o greci u crvenoj liniji a kursor postavlja ispod prvog slova gde je naiao na greku.

U tom slučaju, treba da ispravite greku i da unesete ispravno ostatak naredbi i da ponovite kompajliranje kao na slici 22.

Ovakve greke se u ivim jezicima najčeće nazivaju tamparske, slovne ili gramatičke greke, dok se u programiranju nazivaju sintaksne greke ili greke u sintaksi.
Sintaksa u programskim jezicima je kao gramatika u ivim jezicima.
To znači, da je neophodno da ispotujemo gramatička, odnosno sintaksna pravilia prilikom pisanja programa.

Pascal ne pravi razliku između malih i velikih slova
,tako da recimo naredbu Begin moemo da piemo kao BEGIN, begin, Begin ili BeGiN ali ne moemo kao Be gin ili B e g i n, tj ne moemo da koristimo razmake između slova.

Ako smo program napisali ispravno (kao na slici 21), odnosno kompajler nije pronaao greku, prikazaće poruku o uspenom kompajliranju (prevođenju na mainski jezik) kao na slici 23:

Slika 23. Poruka kompajlera da je program uspeno kompajliran

Ako smo dobili poruku o uspenom kompajliranju kao na slici, moemo zatvoriti taj prozor pritiskom na bilo koji taster.

Na prvi pogled nita se posebno nije desilo, ali ali hajde da se na trenutak ponovo vratimo u MS Windows Explorer (ALT-TAB). Primećujemo da se pojavio jo jedan fajl sa istim imenom ali drugačijom ekstenzijom i ikonom ZAD01.EXE, kao na slici 24:

Slika 24: MS Windows Explorer – Folder E:My Documents2011352 i dva fajla ZAD01.PAS i ZAD01.EXE

7. Testiranje programa

Primećujemo da je tip novog fajla Aplication, i da je neto veći od prvog (ZAD01.PAS) kao i je datum, odnosno vreme kreiranja novije. Ako pokrenemo taj EXE fajl duplim klikom na trenutak će se pojaviti jedan crni prozor i odmah će se zatvoriti.
ta se desilo?

Pa ako se setimo da na program samo ispisuje poruku Zdravo na ekranu i da se odmah zatim zavrava, desilo se upravo to. Program je ispisao poruku Zdravo u crnom ekranu i odmah zavrio svoj rad, pa je i zatvorio prozor. A kako danas imamo brze računare, to sve to je uradio izuzetno brzo da smo jedva i primetili da se prozor samo pojavio i odmah zatvorio.

Očigledno je malo nezgodno da na ovaj način, bar za sada, proverevamo kako na program radi, ali jedno je sigurno, napravili smo maini razumljiv kod, a to je ustvari EXE fajl.

Sada je bolje da se vratimo u Borland Pascal okruenje pritiskom na ALT-TAB. Mnogo je zgodnije da iz okruenja Borland Pascal 7.0 proveravamo kako na program radi. Iz menija izaberemo Run-Run kao na slici 25:

Slika 25. Pokretanje (testiranje) programa Run-Run

Ponovo se na trenutak pojavio crni prozor i brzo nestao. Sada i nismo mnogo iznenađeni, ali sada moemo da proverimo sadraj tog crnog prozora, koji se zove korisnički ekran (User screen), odnosno ono to će krajnji korisnik (kupac) videti, odnosno dobiti korićenjem naeg programa kao gotovog proizvoda.

U svakom trenutku korisnički ekran možemo da pogledamo izborom iz menija Debug-User screen kao na slici 26:

Slika 26. Debug-User screen

Čime se dobija konačno taj crni prozor sa belim slovima, odnosno korisnički prozor kao na slici 27:

Slika 27: Korisnički ekran (User screen)

Vidimo da je program ispisao poruku Zdravo, da iza poslednjeg slova o, treperi kursor, koji označava da će se eventualno naredno ispisivanje nastaviti od tog mesta.

Korisnički ekran zatvaramo pritiskom na bilo koji taster, čime se vraćamo u radno okruenje Borland Pascal 7.0 sa plavim prozorom.

Ako sada ponovo pokrenemo program na Run-Run i pogledamo korisnički ekran (Debug-User screen) videćemo da je poruka na ekranu sada:
ZdravoZdravo

Ponovite ovo jo par puta. Zatim izmenite u samom programu poruku tako da umesto Zdravo, ispisuje Dobar dan, program bi onda izgledao ovako:

Begin
Write(‘Dobar dan’);
End.

Zatim snimite izmene (File-Save ili F2) kompajirajte (Compile-Compile ili ALT-F9) i testirajte nekoliko puta (Run-Run ili CTRL-F9) i pogledajte korisnički ekran (Debug-User screen ili ALT-F5).
ta primećujete?

Sada ispravite program tako da izgleda ovako:

Begin
Writeln(‘Moje ime je Petar!’);
End.

I ponovite prethodni postupak par puta.
Šta moete da zaključite?

Ovim smo zavrili na prvi zadatak i prvi program napisan u Pascal-u.

8. Izlazak iz okruženja Borland Pascal

Na kraju rada, zatvaramo program Borland Pascal 7.0 izborom iz menija opcije File-Exit (ili ALT-X) kao na slici 28:

Slika 28: Izlaz iz programa (File-Exit)

9. Domaći zadatak

Ponoviti ceo postupak za drugi zadatak (naziv fajla Zad02) za sledeći program:

Var a, b, c : Real;
Begin
WriteLn;
WriteLn ( ‘Ovo je program za sabiranje dva broja’ );
Write ( ‘Unesite prvi sabirak : ‘ );
Read ( a );
Write ( ‘Unesite drugi sabirak : ‘ );
Read ( b );
c := a + b;
WriteLn ( ‘Zbir je : ‘, c:5:2 );
End.

Linkovi:

BP70_IDE_00_Uvod_120819.pdf

Izvor: NasaSkola.Net

Rezervni link: PDIS

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s