Delphi – Radno okruzenje (IDE) programskog jezika – Uvod

Radno okruenje (IDE) programskog jezika Delphi

1. Glavni prozor radnog okruenja programskog jezika Delhi

Pokretanjem prečice Delphi na desktopu (duplim klikom na prečicu), pokreće se i otvara glavni prozor radnog okruenja (IDE) programskog jezika koji izgleda kao na slici 1:

Slika 1. Glavni prozor radnog okruenja programskog jezika Delphi

2. Kratak pogled na Delphi okruenje

Kada ste prvi put startovali program, pred Vama se nala prazna forma i okruenje, kao na slici 1.

Delphi okruenje je podeljeno na tri dela. Gornji prozor se moe uzeti kao glavni prozor. On sadri trake za alate (tool bars) i paletu komponenti (component palette). Delphi traka za alate Vam omogućava da jednim klikom mia pokrenete poslove kao to je otvaranje, snimanje i prevođenje projekta.

Paleta komponenti sadri irok spektar komponenti koje moete ubaciti u Vae forme (komponente su tekst natpisi, kontrole za editovanje, list boksovi, dugmad i slično). Radi udobnosti komponente su podeljene u grupe.

Da li ste zapazili jezičke du gornjeg dela palete komponenti?

Kliknite na ove jezičke i istraite koje su Vam komponente dostupne. Da biste postavili komponentu na Vau formu jednostavno kliknite na dugme komponente u okviru palete komponenti a zatim kliknite na mesto u okviru forme gde biste eleli da se pojavi Vaa komponenta.

Komponenta (component) je odvojena softverska komponenta koja izvrava određenu unapred definisanu funkciju, kao to je tekst natpis, edit kontrola, odnosno okvir za liste (list box).

3. Inspektor objekata (object Inspector)

Ispod glavnog prozora na levoj strani ekrana se nalazi Object Inspector. Koristeći Object Inspector moete menjati karakteristike komponenti i događaja. U toku rada sa Delphi-jem uvek ćete koristiti Object Inspector.

Object Inspector ima dva jezička:

· jezičak Properties (karakteristike) i

· jezičak Events (događaji).

Jezičak Properites

Karakteristike komponenata upravljaju radom komponenti.

Na primer, promenom karakteristike Color određene komponente menja se boja pozadine ove komponente.

Lista karakteristika koje su dostupne razlikuje se od komponente do komponente, iako komponente uglavnom imaju nekoliko zajedničkih elemenata (karakteristike Width i Height – irina i visina, na primer).

Jezičak Events

Jezičak Events sadri listu događaja za određenu komponentu. Događaji se pojavljuju kada korisnik interaguje sa komponentom.

Na primer, kada se klikne na komponentu, generie se događaj koji govori o tome da je na komponentu kliknuto.

Moete pisati kod koji odgovara na ove događaje, izvravajući posebna dejstva kada se događaj pojavi. Kao to je to slučaj sa karakteristikama i događaji na koje komponenta moe reagovati se razlikuju od komponente do komponente.

4. Delphi radni prostor (workspace)

Glavni deo Delphi okruenja je radni prostor. Radni prostor inicijalno prikazuje dizajner forme (Form Designer).

Ne treba da Vas iznenadi činjenica da Vam dizajner formi (Form Designer) omogućava da kreirate forme.

U Delphi-ju forma predstavlja prozor u okviru Vaeg programa. Forma moe biti glavni prozor programa, dijalog boks, odnosno bilo koji drugi tip prozora.

Moete koristiti Form Designer da postavite, pomerite, odnosno promenite veličinu komponente u toku procesa njenog kreiranja.

Iza Form Designer-a se krije editor koda (Code Editor). U editor koda (Code Editor) upisujete kod kada piete Vae programe. U toku kreiranja aplikacije Object Inspector, Form Designer, Code Editor i Component Palette se koriste za interaktivni rad.

5. Pascal juniti

Programiranje je vie od kucanja programskog koda. Pre svega programiranje je kombinacija planiranja zadatka za programiranje, a zatim kucanja koda koji će izvravati taj zadatak. Kod koji kucate se upisuje u tekst datoteku.

Prevodilac uzima ovu datoteku i prevodi je u mainski kod koji računar moe da razume. Tekst datoteka koju Delphi prevodi u mainski kod se zove junit (unit).

6. Tipovi junita

Delphijeve GUI aplikacije će sadrati najmanje dva junita. Izvorni junit projekta sadri izvorni kod projekta. Juniti izvornog koda programa imaju nastavak DPR.

Moete pregledati izvorni junit programa ako odaberete Project-View Source iz glavnog menija. Uglavnom nije potrebno menjati izvorni junit projekta. Ustvari, ne bi trebali da menjate izvorni junit projekta, ukoliko niste sigurni ta radite. Ako slučajno izmenite izvorni junit projekta na neodgovarajući način moe se dogoditi da Vaa aplikacija neće moći da se prevede. (Određene napredne tehnike programiranja zahtevaju izmenu izvornog koda projekta, ali za sada o tome ne treba da brinete.)

Drugi tip junita, koji Delphi-jeve GUI aplikacije sadre, je junit glavne forme. Junit forme i njegov naziv ukazuju na junit izvornog koda koji mu je pridruen. Ovaj tip junita ima nastavak PAS. Ovaj tip junita ćete u većini slučajeva koristiti u Vaim Delphi programima. Delphijeve GUI aplikacije uvek imaju jedan junit forme (za glavnu formu), ali, takođe, mogu imati jednu, ili vie dodatnih junita formi. Na primer, aplikacija koja prikazuje okvir sa objanjenjem programa (About box) će imati junit glavne forme i junit za okvir sa objanjenjem programa (About box).

7. Anatomija Delphijevog junita

Delphi juniti moraju pratiti unapred definisan format. Ovo sigurno nije iznenađenje za Vas.

Unit mora biti napisan u unapred definisanom formatu da bi prevodilac mogao da čita junit i prevodi kod junita.

Juniti Delphi projekta sadre ključnu reč program, iza kog sledi naziv junita i kod blok koji se nalazi između ključnih reči begin i end. Moete videti kako izgleda osnovni junit izborom opcije View-Project Source u okviru glavnog menija Delphi-ja.

Izvorni junit projekta za generički Delphi-jev projekt izgleda kao na listingu.

Listing 1.1: Izvorni kod projekta za generički Delphi-jev projekt

01: program Project1;

02:

03: uses

04: Forms,

05: Unit1 in .Unit1.pas. {Form1};

06:

07: {$R *.RES}

08:

09: begin

10: Application.Initialize;

11: Application.CreateForm(TForm1, Form1);

12: Application.Run;

13: end.

U liniji 1, ključna reč program identifikuje junit kao glavni izvorni junit programa. Moete videti da se naziv junita, Project1 nalazi iza ključne reči program. (Delphi daje projektu generički naziv sve dok ne snimite projekt pod nazivom koji ima bolje značenje.)

Počev od linije 3 vidite deo koji je identifikovan ključnom reči uses. Iza ključne reči uses se nalaze nazivi junita koje navedeni junit trai da bi mogao da bude preveden.

Spisak se zavrava znakom tačka-zarez.

U liniji 7 moete videti direktivu prevodiocu koja pokazuje Delphi-ju da uključi odgovarajuću resursnu datoteku.

Linija 9 sadri ključnu reč begin, a linija 13 sadri ključnu reč end. Zapazite da poslednja ključna reč end u okviru junita iza sebe ima tačku. (Junit moe sadrati vie blokova koda označenih sa begin i end, ali samo jedan krajnji end iskaz). Kod u okviru linija 10, 11 i 12 je kod koji inicijalizuje aplikaciju, kreirajući glavnu formu aplikacije, odnosno startuje aplikaciju. Ne treba da Vas brinu detalji ovog koda koji pie Delphi program.

Hajde da pogledamo jo jedan osnovni junit Pascal-a. Odaberite opciju File-New u okviru glavnog menija. Kada dijalog New Items bude bio prikazan, pronađite ikonu sa natpisom Unit i dva puta kliknite na nju. Delphi će kreirati novi junit i prikazati ga u editoru koda (Code Editor). Listing 1.2 pokazuje kod koji je generisan za ovaj junit.

Listing 1.2: Prazan Pascal junit

01: unit Unit2;

02:

03: interface

04:

05: implementation

06:

07: end.

Ovde nema puno stvari zar ne?

Ovaj junit ima dve slične stvari sa junitom koji je prikazan u okviru listinga 1.1.

Prvo, junit počinje ključnom reči unit iza koje sledi naziv junita Unit2 (opet generički naziv koji kreira Delphi).

Znam da kod u listingu 1.1 počinje ključnom reči program, a ovaj kod počinje ključnom reči unit, ali ovde postoji nekoliko sličnih elemenata:

· Pascal junit počinje sa jednom od ove dve ključne reči iza koje sledi naziv junita,

· dok se ključna reč end pojavljuje na kraju oba listinga.

Ponovo imamo ključnu reč end iza koje sledi tačka koja označava kraj junita. Kod u okviru listinga 1.2 se razlikuje od listinga 1.1 po tome to sadri delove pod nazivom interface i implementation. Junit koji nije glavni izvorni junit programa mora sadrati deo interface i deo implementation.

Ove dve ključen reči će biti opisane detaljnije u poglavlju pod nazivom .Odeljak interface. i .Odeljak implementation. respektivno.

Listing 1.2 se razlikuje od listinga 1.1 i po tome to nema iskaz begin.

Glavni junit programa mora imati oba iskaza begin i end, ali izvorni junit jedini moe sadrati poslednji iskaz end. Sledeće poglavlje opisuje ključne reči koje se koriste u okviru Pascal junita.

8. Lista uses

Pogledajte listing 1.1. Zapazite ključnu reč uses u liniji 3.

Ključna reč uses označava početak odeljka koji sadri listu drugih junita od kojih navedeni junit zavisi. Na primer linija 11 u okviru listinga 1.1 izgleda ovako:

Application.CreateForm(TForm1, Form1);

Ova linija koda sadri informacije koje se nalaze u drugim junitima i ne mogu biti pronađene u navedenom junitu.

Procedura identifikovana kao Application .CreateForm se nalazi u Delphi-jevom junitu pod nazivom Forms.pas, a identifikatori TForm1 i Form1 se nalaze u glavnom junitu forme projekta pod nazivom Unit1.pas.

Da li primećujete vezu?

Lista uses pokazuje Delphiju gde da potraI dodatne informacije koje su potrebne za prevođenje ovog junita. Evo jo jednog pogleda na listu uses:

uses

Forms,

Unit1 in .Unit1.pas. {Form1};

9. Odeljak interface

Ponovo pogledajte listing 1.2. Zapazite da ovaj listing ima odeljak označen ključnom reči interface. Ova ključna reč označava početak odeljka za interfejs u okviru junita. Odeljak interface je odeljak junita u okviru kog se deklariu identifikatori koje navedeni junit izvozi. Identifikator za izvoz predstavlja identifikator kome mogu pristupiti drugi juniti u okviru projekta.

Većina junita će sadrati kod koji ostali juniti koriste. Kod moe biti implementiran kao klasa, procedura, funkcija, odnosno kao promenljiva. Bilo koji objekat, koji je dostupan ostalim junitima iz navedenog junita, mora biti deklarisan u odeljku za interfejs. Moe se reći da odeljak za interfejs sadri listu stavki u okviru junita koje ostali juniti mogu da koriste. Odeljak za intrerfejs počinje ključnom reči interface a zavrava se ključnom reči implementation.

10. Odeljak implementation

Odeljak za implementaciju junita je odeljak koji sadri aktuelni kod junita.

Odeljak za implementaciju počinje ključnom reči implementation a zavrava se ključnom reči sledećeg junita.

Ključna reč sledećeg junita je obično poslednja ključna reč u okviru junita, ali moe biti ključna reč initialization, ukoliko junit sadri odeljak za inicijalizaciju. Bilo bi teko reći neto vie od ovog u ovom trenutku, ali postoje drugi aspekti Pascal-a o kojima bih hteo da piem pre nego to sve ovo poveemo. Dozvolite mi da Vam dam primer koji će ilustrovati korićenje odeljaka interface i implementation.

Recimo da kreirate junit koji sadri proceduru pod nazivom DoSomething. Recimo da unapred elite da junit DoSomething bude dostupan drugim junitima u okviru Vaeg projekta. U tom slučaju trebalo bi da deklariete proceduru DoSomething u okviru odeljka interfejs a zatim definiete navedenu proceduru u odeljku za implementaciju. Kompletan junit bi izgledao kao to je to prikazano na listingu 1.3.

Listing 1.3: Junit sa javnom funkcijom

unit Unit2;

interface

procedure DoSomething;

implementation

procedure DoSomething;

begin

{ Code for DoSomething goes here. }

end;

end.

Zapazite da je procedura DoSomething deklarisana u odeljku za interfejs a zatim definisana u odeljku za implementaciju.

11. Dodatne ključne reči koje se koriste u junitima

Pascal junit moe sadrati druge opcione ključne reči koje označvaju odeljke koji se ređe koriste.

Neke od ovih reči imaju viestruku namenu.

Naredna poglavlja opisuju one ključne reči koje imaju veze sa junitima.

12. Ključna reč const

Junit opciono moe sadrati jedan ili vie odeljaka const. Odeljak const je određen ključnom reči const.

Odeljak const opisuje listu promenljivih koje su poznate kao konstante.

Konstanta je identifikator koji se ne moe menjati.

Na primer, recimo da imate određene vrednosti koje program koristi veoma često. Za ove vrednosti moete definisati konstantne promenljive.

Da bi ovo ilustrovali dodajmo odeljak const u program na listingu 1.3. Dodaćete jedan odeljak const za konstante koje su javne (dostupne drugim junitima) i drugi odeljak const koji sadri konstante koje su dostupne samo tekućem junitu.

Listing 1.4 prikazuje junit koji sadri dva odeljka za konstante.

Listing 1.4: Junit sa dodatkom odeljka za konstante

unit Unit2;

interface

const

AppCaption = .My Cool Program 1.0.;

procedure DoSomething;

implementation

const

BaseX = 20;

BaseY = 200;

procedure DoSomething;

begin

{ Code for DoSomething goes here. }

end;

end.

Poto je konstanta AppCaption deklarisana u odeljku za interfejs isto se moe koristiti bilo gde u okviru junita, a takođe i u drugim junitima koji u listi uses imaju naveden tekući junit. Konstante BaseX i BaseY su dostupne jedino u okviru navedenog junita poto su deklarisane u odeljku za implementaciju.

13. Ključna reč type

Ključna reč type se koristi da deklarie nove tipove koje će koristiti Va program.

14. Ključna reč var

Ključna reč var se koristi da deklarie odeljak koda u kom se deklariu promenljive.

Ključnu reč var ste koristili za deklaraciju promenljivih (promenljive su obrađene detaljnije u poglavlju pod nazivom .Promenljive.).

Odeljak var moete deklarisati na nekoliko mesta u okviru programa.

Moete postaviti odeljak var u nivou junita, moete imati odeljak var za proceduru, funkciju odnosno oba dela programa istovremeno.

Takođe moete imati viestruke odeljke za promenljive u okviru junita.

Listing 1.5: Junit sa dodatim odeljcima type i var

unit Unit2;

interface

type

TMyArray = array [0..19] of Byte;

const

AppCaption = .My Cool Program 1.0.;

var

X : Integer;

MyArray : TMyArray;

procedure DoSomething;

implementation

const

BaseX = 20;

BaseY = 200;

procedure DoSomething;

begin

{ Code for DoSomething goes here. }

end;

end.

15. Komentari u okviru koda

Pre nego to obradimo jezik Pascal detaljnije, dozvolite mi da Vam ukratko objasnim kod za komentar. Komentari su linije teksta u okviru izvornog koda koji se u kodu nalaze sa svrhom da ga dokumentuju.

Komentari mogu da se koriste za opisivanje ta kod radi, da daju informacije o autorskim pravima, odnosno da označe napomene koje ste naveli za sebe, odnosno za druge programere.

Komentari mogu biti upotrebljeni na tri različita načina. U nastavku su navedene sve ispravne linije sa komentarima:

{ Don.t forget to free this memory! }

{

ADTAPI.PAS 2.50

Copyright (c) TurboPower Software 1996-98

}

(* Mason needs to fix this section of code *)

// This is really good code!

{ This code needs to be reworked later }

Moda najčeći tip komentara koji se koristi u Delphi programima sadri vitičaste zagrade kao to je to ilustrovano u prva dva slučaja u prethodnom primeru.

Otvorena zagrada se koristi kao početak komentara, a zatvorena zagrada se koristi kao kraj komentara. Sledeći tip komentara koristi (* za početak komentara, a *) za kraj komentara.

Postoji jedna razlika između komentara naznačenih na ovaj način i komentara koji koriste vitičaste zagrade: Par (* / *) se moe koristiti da označI blok velikih delova koda koji između ostalog sadre i linije sa komentarima.

Ova dva tipa komentara se mogu koristiti za komentarisanje u okviru samo jedne linije koda, odnosno komentarisanje koda u vie linija.

Treći tip komentara je označen kao dvostruka kosa crta. Ovakvi komentari se obično nazivaju komentari u C stilu, poto se koriste u programskom jeziku C odnosno C++. Ovakav tip komentara se moe koristiti u okviru jedne linije koda.

Izvor:  NasaSkola.Net

Advertisements

5 comments on “Delphi – Radno okruzenje (IDE) programskog jezika – Uvod

  1. Kao osoba sa iskustvom u sveri programiranja (i ‘pedagoškim’ fakultetom), smatram da je neprimereno podučavati učenike podučavati delfiju.

    Paskal (delfi) je davno prestao da bude programski jezik najpogodniji za ljudsko razumevanje.

  2. Ne kaze se sveri nego sferi. Ni Delfi (arheolosko nalaziste u Grckoj ) vec Delphi.
    Kao osoba sa iskustvom u ‘sveri’ programiranja trebalo bi takodje da znate da je MS Net framework nastao na DELPHI VCL. A to sto MS vidno koristi svoje monopolske privilegije za promovisanje ‘novih tehnologija’ ne znaci da je VS bolji od Delphi-ja. Delphi na neki nacin jeste mrtav , ali i kao mrtav za pisanje aplikacija zivlji je od VS-a.U ostalom uporedite vreme/velicinu aplikacije napisane u Delphi-ju i indeticne aplikacije u Visual Studio-ju. Pozdrav

  3. Поздрав Милане
    Драго ми је што је бар неко прочитао коментар.
    Хвала на лекцији из правописа, али само у сегменту где је погрешно написана реч сфера. Остало не прихватам. Још увек важи „пиши као што говориш“. Ако ти је реч делфи сувише роговатна онда је стави под наводнике и остави у изворном облику.

    Да се вратим на тему.
    Моје је слободно мишљење да је делфи историја програмирања, а држим став да историју програмирања не треба да изучавају ни студенти а камоли ученици у основним и средњим школама. Делфијем се НЕ стварају функционална знања, чак шта више ствара се баријера у прихватању питкијих програмских језика.
    Нисам предложио „вижуал студио“, мада он није једина алтернатива делфију, ту је „нетбинс“, „еклипс“ и други.
    Фокус не треба да буде програмски језик (развојно окружење) већ функционална писменост ученика. Могућности су бројне од „десктоп“ преко веб до андроид апликација.

    Надам се да смо се разумели, имао сам исте потешкоће у разумевању коментара:
    казе : каже
    археолоско : археолошко
    налазисте : налазиште
    Грцкој : Грчкој
    такодје : такође
    знаци : значи
    нацин : начин
    зивлји : живљи (življi)
    велицину : величину
    идентицне : идентичне

  4. I really appreciate this post. I’ve been looking all over for this! Thank goodness I found it on Bing. You’ve made my day! Thanks again! dgbeebcfdcaf

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s