Задовољство ми је да вас поздравим у име свих запослених и руководства Природно-математичког факултета у Нишу, факултета који је домаћин ове ваше конференције.
Главна тема ове Конференције гимназија Србије је реформа гимназија, али такође и целокупног основног и средњег образовања у Србији.
Та тема је од животне важности и за Природно-математички факултет, који природно везан за основно и средње образовање, јер школује наставни кадар у шест научних области у оквиру поља Природно-математичких наука, у области математике, информатике, физике, хемије, биологије и географије.
Високо образовање је у своју реформу ушло нешто раније, већ је прошло кроз прву фазу реформe, и са реформом настављамо и даље. Радећи на реформи стекли смо бројна позитивна и негативна искуства, и спремни смо да их поделимо са вама. Припремајући нове студијске програме, посебно оне модуле намењене школовању наставног кадра у областима које сам поменуо, користили смо и искуства из многих других земаља, анализирали смо не само њихове високошколске системе, већ и основношколске и средњошколске системе. И та искуства такође желимо да поделимо са вама.
Колико је нама ово питање важно потврђује и чињеница да смо у протеклих неколико година имали више Темпус пројеката, финансираних од стране Европске уније, чија тема је била унапређење школовања наставника у пољу Природно-математичких наука. Један од пројеката, у који су били укључени сви Природно-математички факултети у Србији, бавио се школовањем наставника у свим раније поменутим областима (математици, информатици, физици, хемији, биологији и географији), други се бавио школовањем наставника математике и информатике, трећи школовањем наставника биологије, а неколико пратећих пројеката бавило се разним другим сродним питањима, као што је електронско учење и слично.
Имали смо прилику и да путујемо у Финску, Мађарску, Бугарску, Словенију, Немачку, Француску, Италију, Шпанију и Словачку, да на лицу места видимо и да заједно са колегама из тих земаља анализирамо шта је добро а шта не у нашим и њиховим школским системима. Закључке до којих смо дошли у доброј мери смо уградили у наше студијске програме, али они могу бити веома корисни и у реформама основних и средњих школа.
Ја лично, као професор са Катедре за информатику, и руководилац тима који је сачинио студијске програме за информатику и наставнике информатике на овом факултету, нудим своју стручну помоћ и у оном делу реформе основних и средњих школа који се тиче информатике. Знам да је та тема сада посебно актуелна, јер у ономе што је до сада урађено, информатика је сагледана изузетно лоше и нестручно, а то може имати несагледиво лоше последице.
Стиче се утисак да одговорни у овој земљи као једини задатак наставе информатике и информационих технологија виде постизање основне информатичке писмености, а можда и мање од тога. Међутим, у стандардима за акредитацију наставних програма основних и средњих школа у Сједињеним Америчким Државама, које смо ми користили при изради наших студијских програма за наставнике информатике, истиче се да су данас (а биће и у будућности) промене у области информатике и информатичких технологија толико брзе и велике да неко ко поседује само ту основну информатичку писменост неће бити у стању да те промене прати. Стога се као главни задатак наставе информатике у основним и средњим школама намеће не само постизање информатичке писмености, већ и једног вишег нивоа, разумевања и “течног” познавања основних информатичких принципа и концепата, или, како су то у Америци назвали, постизање информатичке флуентности.
Још једном, моје колеге и ја спремни смо да вам помогнемо да реформе спроведете што успепшније, а спремни смо и да заједно са вама утичемо на све оне који доносе одлуке везане за реформу да донесу исправне одлуке.
Желим вам успешан рад!
Педагошко друштво информатичара Србије 